Ana , jedan po jedan su nestajali . Staru sablju , jelenske rogove , preparirane fazane , kuninu kožu , vezene slike ptičica koje lete oko trešnjinih grančica u punom cvatu , sve je to Anin otac doneo za našu devojčicu kad se razbolela . Korpicu od pruća punu puževih kućica i barskih školjki našao sam proletos na tavanu . Sada na zidovima nema ničega osim srebrnog krsta koji visi na kudeljnoj vrpci nad prozorom . Taj krst mi je dao vojnik iz moje čete dan pre nego što će poginuti i rekao mi je da ga držim baš tu na severnom zidu nad prozorom . Nad ulaznim vratima stajala je Bogorodica . Tu sam ikonu kupio davno u Remsu , u njihovoj maloj crkvi u spomen na moju sestru koja je otišla od kuće pre dvadeset pet godina i od tada o njoj nisam čuo nikakav glas . Sve je bilo nekako golo , hladno i siromaški mada nismo bili siromasi . Godinama nismo kupili ništa novo . Sto od hrastovine , osam stolica , drveni kreveti , veliki i mali ormari , vojničke škrinje , stalaže sa posuđem , klupe pored zidova , sanduke za drva ... sve je to Ana dobila od roditelja . Nekada nam je to bilo dovoljno , mislili smo da ćemo imati vremena da dokupimo vrednije stvari i nabavljali smo po malo znajući da ćemo se jednom , kad nam kći poraste i pođe u školu , preseliti u selo , u veliku kuću Aninog oca . Tamo su sad on i baba sami .
Prispavalo mi se . Spustio sam se u svoj krevet ne čekajući Anu da uđe u kuću . Sklupčao sam se u krevetu i pokrio . Uspavljivao me je daleki huk vetra . Pogledao sam u ugao tavanice . Tamo se belela paukova mreža koju sinoć nisam primetio , verovatno danas ispletena . Pre mnogo godina u tom uglu , među gredama tavanice , živeo je veliki pauk , najveći pauk koga sam ikad video . Kada mi je ponestalo priča , a moja devojčica je tražila da joj svako veče pripovedam , uz one stare dobro znane morao sam da joj ispričam i bar po jednu novu . Izmišljao sam priče o tom pauku koga sam zvao Veliki Tkač . Onda je došlo jedno veče kad nisam ispričao ni jednu priču i za njim veče kad nisam imao kome da pričam ... Ljuljuškala se mrežica lagano , pred mojim očima , nošena promajom . Tapkale su nožice miševa po tavanu . Zaškriputao je stari limeni petao na krovu i raširio svoja krila . Čuo sam Anine korake , zvuk ključa u bravi i kratki lavež drvene reze . Zaspao sam . Činilo mi se da sam spavao tek desetak minuta kad me je Ana probudila .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 90