Razmišljao sam . Koliko li je vredno rizikovati sudbinu dva čoveka zbog jednog starca koji možda nije toliko lud koliko se mislilo . Docu sam video dva puta u životu . Tri ako računamo kratku i ne mnogo emotivnu posetu agenciji kada je doneo papire . Ničim nas nije zadužio da pratimo njegov trag dalje nego što je to smisleno i bezbedno . Već sam bio na ivici da kažem matorom da produži niz Traku i vrati nas kući kad me veseli zvužduk vrati u stvarnost . „ Otkačili su se . Možemo da pređemo …“ „ Ne “, odmahnuo sam glavom . „ Možda je varka . Ima li još neki prelaz u blizini ?“ Pogledao me je , ali nije protivrečio . Upro je prstom u krst na mapi . „ Na drugom prevoju Trake . Procep je suviše mali za konvencionalni brod , ali moja cura nema gde ne može da se zavuče .“ Osetio sam kako se dvoumljenje povlači pred uzbuđenjem i zastao . „ Možda , možda bi trebalo da porazmislimo . Ne želim da rizikujete sve zbog …“ Prekinuo me je glasan zvuk pljuvanja , prporaćen smehom . „ Ti treba da porazmisliš . Ja poznajem svemir . Umem da nestanem u svakoj od njegovih realizacija .“ Najednom , nije mi trebalo mnogo . „ Primate li posadu ?“ pokušao sam da se našalim . Nisam bio siguran da li me je čuo . Preusmerio je svoju curu ka prevoju . Uskoro ćemo se opet naći na unutrašnjoj strani Trake . Razmišljao sam , možda treba da kažem matorom Mebu kako ja , u stvari , nikada i nisam prešao u drugu realizaciju .
Vreme je , najednom , stalo . Brodić je prestao da pišti i skiči i kliznuo u mrak . Kosmos oko mene je poprimio neznatno drugačije , mada poznate obrise . „ Dobrodošli u Uporednu realizaciju broj 2 .“ Ovoga puta , glas mu je zvučao nekako dostojanstveno .
***
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 63