„ Hoću da priznaš Su – Su . Mislim da je vreme .“ Glas mu je i dalje bio kao i pre , ravan i bezličan ali uprkos tome u njemu se osetio neki novi ton . Emotivni naboj dovoljno jak da se opipa . I ona ga je osetila . Čekala je hoće li još nešto reći ali nije . Samo je gledao u nju , on je taj koji je sada čekao .
Bila je pomalo razočarana . Pokazao je znak klasišne zatvoreničke paranoje , mozda čak i šizofrenije . Možda i nije nešto što je stekao u zatvoru nego ju je imao i ranije . Možda je to motiv koji nisu mogli da pronađu , pomisli .
„ Gospodine , shvatate da ja nisam ta osoba , ja nisam Su – S ... u .“ zaćutala je . Nije on bio toliko lud ipak . Suzana Sunić , skraćeno Su – Su . Video je da je shvatila ali nije se nasmejao njenom prvobitnom nerazumevanju .
„ Do sada ste me persirali “, primeti ona , razmišljajući i dalje o onoj njegovoj rečenici . „ Jesam .“ „ Zašto ste prestali ?“ „ Bojim se da nam je vreme ograničeno draga moja , a mislim i da je ovoj terapiji došao kraj .“ „ Ne želite više da vas posećujem ? Niste dobili ono što ste očekivali od mojih seansi ?“
„ Naravno da jesam , tu ste zar ne ? Uostalom , mislio sam na tvoju terapiju .“ Sada se ona blago osmehnu po prvi put od kako je videla ovog čoveka .
„ Dobro , zaboravi “, reče on kada vide taj osmeh . „ Ako ništa vredelo je ponovo videti taj osmeh .“ Ona primeti to ponovo , jer dobro je znala da mu se pre nije osmehivala .
„ Hteo bih da ti ispričam jedan san koji često sanjam “, poče on ponovo razgovor , vukući neku nevidljivu liniju kažiprstom po stolu pri tom .
„ Kada sam bio klinac , nekih desetak godina , kupao sam se sa drugarima na reci .“ Prst prekide svoj kružni put na trenutak ali ubrzo nastavi . „ Bilo nas je trojica i ja sam bio vođa naše grupe jer sam bio najkrupniji i najstariji . Jedan od tih mojih drugova imao je sestru , bliznakinju . Vidite , ta devojčica nije bila kao ostale njenog uzrasta .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 42