„ Hvala . I vi izgledate dobro , čak i kada zanemarimo okolnosti .“
Ovo mu ne izmami nikakve emocije . „ Prošli put mi niste rekli zašto ste želeli da me vidite ?“ „ Niste me ni pitali doktorice . Zar vas nije zanimalo ?“ zagledao se u nju , ali ona nije skretala pogled . Nije osetila nikakvu težinu tih prodornih očiju pa čak i ona nervoza koju je osetila ranije u njegovom prisustvu sada se izgubila i ona se osetila potpuna . Ponovo je bila na onom mestu gde je njeno samopouzdanje najveće .
„ Ja sam tu da vam pomognem . Ja , kao neko ko dobro razume ljude , svesna sam vaše situacije i položaja u kom se nalazite . Mislim da ste i vi toga svesni . Zato sam ovde , i zato pričajte otvoreno , jer nekada je čoveku potrebno samo da ga neko sasluša .“
Zatvorenik je nagavši malo glavu u stranu dozvolio licu da ga ukrasi jedan od onih retkih , šturih osmeha . Neki čovek bi se zapitao da li ga je uopšte i video , ali Suzana Sunić nije bila bilo koji čovek . Ona nije imala tako izražajne oči kao njen sagovornik , njene su bile obično plave , skoro tamne i ljudi bi pomislili često da je odlutala mislima negde dok razgovara sa njima , ali ništa nije bilo dalje od prave istine nego ta varka , jer njene misli su bile baš tu gde su ih najmanje očekivali .
Sada su bile ne na tom bledom osmehu nego iza njega , jer osmesi nisu samo osmesi , oni su reči , iste kao bilo koje druge reči , i ako si znao taj jezik mogao si voditi razgovor osmesima , kao što nemi vode rukama , ili zaljubljeni očima . Osmeh zatvorenika je govorio kako je ona u zabludi , ali da joj ne zamera . Samo što ona to nije . Jer nije ona njemu rekla istinu . Nije mu otkrila svoje misli kao što kockari ne otkrivaju karte . A ona je želela da pobedi ovaj svoj odraz u ogledalu jer je upravo shvatila da nikada nikoga nije do sada upoznala sličnijeg sebi po naravi od ovog zločinca što sedi vezan preko puta nje . To saznanje joj je iznenada bljesnulo u glavi kao kada prva munja iznenada bljesne pred oluju , još dok nebo nisu potpuno prekrili oblaci , dok veruješ da imaš vremena pre nego što počne da pada . Ali onda iznenada bljesne i zaslepi te , parališući i same misli na trenutak , jer ta munja nije trebala da bljesne tu niti u ovom trenutku . Nije joj bilo mesto . Nisi joj se nadao .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 41