„ Dobro ,“ reče mu i zavali se blago u svoju stolicu , „ slušam vas .“
I zatvorenik ispred nje je nosio masku na licu . Onaj blaženi izraz nije se menjao kao ni ravan ton njegovog glasa . Jedino su oči menjale izraz . Tačnije zenice , jer činilo joj se da tačno može da vidi kako se šire i skupljaju dok osmatraju skučenu prostoriju ispred sebe .
„ Volite pesme ?“ upita je iznenada . „ Ne mislim na ove što slušaju sada na radiju , ovaj rock and roll Gorana Bregovića ...“ osmehnu se , „ mislim na pesme koje osetite u sebi . Svi osetimo neke , ali ih svi ne volimo .“ Doktorica je i dalje gledala u njega . Htela je da postavi neku dijagnozu , da utvrdi sa čim ima posla .
„ Nastavite .“ Zatvorenik je većinu vremena gledao u svoje vezane ruke ali ponekad bi podigao pogled i zagledao se u nju , tim svojim očima . „ Hoću , nastaviću . Ali prvo mi kažite . Da li ih volite ?“ Ona tek sada razmisli o njegovom pitanju . Pesme u sebi . Nije uopšte slušala pesme često . Ponekad bi pustila klasičnu muziku , ili neku operu na gramofonu . Nije ni imala kasetofon u stanu . Ali da li je volela klasičnu muziku ? Iskreno , misli da ne . Nije je volela , radila je to jer se uklapalo u njen društveni obrazac , u sliku koju predstavlja svetu . Nije na tu melodiju nikada ni mislila .
„ Nisam neki ljubitelj muzike . A vi ? Ne volite muziku koju čujete u sebi ?“
„ Ja je volim .“ Reče bez ustezanja . „ ali ... kod mene to i nije muzika , prava .“ Malo se zamisli . „ Sećate li se kada smo bili deca , i uveče , kada bi igrali ćorave bake ? Uvek bi bilo svađe na početku jer niko nije hteo da žmuri . Stvar smo rešavali brojalicom ;
En den dore , duboko je more , a u moru ribice , tanke kao šibice ...“
Izrecitovao je .
„ Ja sam uvek pevao tu brojalicu . I nije neka pesma ali ja nju čujem . I volim je . Nikada mi ne dosadi .“ Neko dva puta kucnu na vrata . Doktorica je još jedan trenutak gledala u njega pa ustade .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 39