Stigavši do njega Dimitrij teškom gvozdenom alkom zakuca na manastirsku kapiju . Otvoriše im monasi obrijanih glava u odeći boje šafrana . – Ko ste ? Iz koje zemlje dolazite ? – Iz Rusije . Iz Velikog Novgoroda . – Hrišćani dakle ? – Da , naravno . Jel to neki problem ? – Ne , naravno da nije . Ovde je dobrodošao svako ko dolazi u miru . Uđite vitezovi . Spremićemo vam postelje i napojiti konje . Pobrinućemo se za vašeg ranjenog druga . Večeraćete s nama .
***
Posle večere , jedan stariji monah pozva Dimitrija da prošetaju manastirskom baštom . Dimitrije mu reče da je pošao u potragu za mističnom zemljom izobilja – Šambalom . Monah se nasmeja iz sveg glasa . – Ratniče , kroz čiju si zemlju upravo prošao ? – Kroz zemlju Tatara . Ne razumem zašto me to pitaš ? – A koja vera vlada u zemlji Tatara . – Islam , naravno . – Ha , ha , ha . Naravno . – Ne razumem duhovniče , čemu smeh ? – Ovaj hram su pre šest stotina godina razorili nomadi šireći sabljom veru svoga proroka . Tada su poklali sve njegove monahe . Odnosno nas , koje ovde vidiš . Bilo je to u devetom veku od rođenja vašeg raspetog boga , Isusa Hrista . Sada je , ako se ne varam , 15 . vek po vašem računanju vremena . Šta misliš , odkuda ovde ovaj usamljeni manastir ? Šta misliš , odkuda ovde mi – davno pobijeni Budini sledbenici ? Dimitrij na tren preblede . Zatim skupi tek toliko snage da kaže : – Ne znam . Ne shvatam uopšte o čemu pričaš . – Viteže , ovo je Šambala . Ti i tvoji ljudi već ste u njoj . Izaći ćeš iz ovog manastira , osvrnućeš se oko sebe , videćeš što nikad do sad video nisi . Krenućeš dalje , poželećeš možda da se vratiš kući , u Veliki Novgorod . Međutim , kući se više ne možeš vratiti . Ovo je veliko rečno ostrvo . Ne pitaj za njegove dimenzije , one su sasvim proizvoljne . Zavise isklju-
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 34