a u zemlji Tatara postoji mistična zemlja zvana Šambala . Od tada poče da se zanima za drevne mape na kojima behu ucrtani putevi , manastiri , tvrđave , reke , šume , brda i tatarski šatori . Retke behu knjige koje o toj zemlji pišu , kao i stari pustinjaci koji o toj zemlji pričaju . Tražio ih je uporno , nalazio i saznavao sve više . Ruski učenjaci je nisu znali pod tim imenom ; oni su je nazivali zemljom bele vode ili prosto Belovojde . Međutim , niko mu ne znade tačno reći gde se ta zemlja nalazi .
***
Odluči se najzad da pođe na put u potragu za ovom neobičnom zemljom . Pod punom ratnom opremom , sa zalihama hrane i 20 ljudi krenuo je put stepa čim su se s proleća otopili poslednji snegovi .
Prešavši brda , reke i potoke , projahavši kroz beskrajne stepe i zakonačivši na raznim mestima ; nekad u hrišćanskim manastirima , nekad u selima a nekad i u polju , najzad stigoše na vrh brežuljka . U dolini , nedaleko odatle , nalazila se crkva sa drvenim konakom .
– Tu ćemo zanoćiti braćo – reče Dimitrij , pa potera konja u galop ka crkvi u dolini . Oružana bratija sjuri se skupa s njim . – Pomaže Bog pope ! – Bog ti pomogo sinko . – Možemo li ovde prenoćiti ? Krenuli smo na dalek put . – Možete braćo , naravno . Uđite , uskoro će večernja molitva . Reče pop pa pozva sluge da umornim vitezovima pomognu oko još umornijih konja .
***
Posle liturgije i večere , uz vino , pop reče Dimitriju :
– Znaš li ti viteže da je ovo poslednja hrišćanska crkva na koju si naišao sa svojom bratijom . Ovde prestaje naša sveta Rusija i počinje zemlja Tatara . – U nju sam i pošao oče . – A kakva posla imaš tamo , među tim varvarima ? – Ne mogu ti reći . Što manje o tome znaš bolje je za tebe . Iznenađen ovim drskim odgovorom pop reče : – Je li tako viteže ?
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 31