ih , pa će im okončati eru . Bića koja ne umeju da vladaju čak ni procesima na sopstvenoj planeti , ne mogu biti civilizacija . Ostaviće ih u tim uslovima nekoliko godina , oni imaju i merne jedinice za vreme , a onda će nastupiti viša bića u konačnoj borbi dobra i zla , njima poznata kao Bog i Satana , iza kojih će ostati jedna žena i jedan muškarac . Oplodnja , začeće , rađanje ... smrt ... Kakvih sve besmislenih oblika života ima u ovom univerzumu .
Primećuje da Nalogodavci s pažnjom prate razvoj okončanja ere , zadovoljni su detaljima , kao i alternativnim mogućnostima koje im uvek ponudi radi kompletnog ugođaja . Ide dotle da im , kao na pladnju , servira i čitav spektar emocija svake jedinke ponaosob , od strahova preko nadanja sve do suočavanja sa smrću ( oni , naime , i umiru ) koja neprekidno kosi sedam i po milijardi pripadnika te vrste . U finišu preostaju dva muškarca i jedna žena . Žena je obla , plodna , ustreptala od konglomerata najrazličitijih osećanja koja je kidaju uzduž i popreko . Jedan muškarac je stasit i pravičan , prema merilima te vrste , drugi je kržljav i zao , oni se bore na život i smrt dok ona gleda . Život i smrt . Šta sve Nalogodavci neće tražiti od njega . Bog se zauzima za stasitog , Satana za kržljavog . Satanin favorit je dominantniji jer su božje energije defokusirane , nešto ozbiljno se događa s tim entitetom . Organizator , protivno pravilima , odlučuje da se umeša . Bića čije postojanje počiva na genetici već su samom tom činjenicom dovoljno ograničena , neka im barem ti ... geni budu kako treba . Sledećeg trena stabilizuje energetske nivoe Boga , i njegov štićenik pobeđuje . Ostaju jedna žena i jedan muškarac , okončanje ere je završeno , nova može da otpočne . Planeta jedva da je primetila šta se dešavalo . Bog i Satana su izabrali ništavilo , dok ne revitalizuju svoje energije . Ovde ionako neće biti potrebni izvesno vreme .
Organizator je sa olakšanjem odahnuo . I srčane aritmije su prestale . Sto pedeset milijardi uposlenika čestitalo mu je , a i on njima , na uspešno obavljenom poslu .
Nalogodavci su bili zadovoljni , kako se i nadao . Nisu uvek bili zadovoljni . Ali sada bi mogli da mu daju odmor , dovoljno su ga kinjili .
Sve je mogao da vidi i domisli , osim Nalogodavaca , koji su u njegovoj glavi obitavali kao Čista misao , forma do koje još uvek nije evoluirao , niti će ikada .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 29