čije je začetke razorio Prvi svetski rat . Ta fontana se u ovoj stvarnosti zadržala jedino u ponekim davno razvejanim sećanjima čije delove košava ponekad i danas zakovitla Terazijama i Kalemegdanom . Gospodin M . tada kroz izmaglicu , istu onakvu kao ona koja mu se jutros pojavila u dvorištu , na nevelikom belom platou ispod statue Pobednika , ugleda crvenkaste kopljanike na konjima u trku kako bešumno zadrhte samo na tren , a onda se , ponirući u izmaglicu , zajedno sa njom lagano dignu u nebo . Odmah potom , čim kopljanici nestanu , gospodin M . začuje riku lavova i ugleda četiri kamena lava visoka po četiri metra , ali ne na mestu današnjeg vodoskoka , već ih vidi gde je trebalo da budu , i gde možda sada i jesu , ali u nekom drugom negde . Vidi ih u samom podnožju sadašnjeg dorskog stuba arhitekte Petra Bajalovića . Čeljusti lavova bacaju mlazeve svetlucave vode u veliku školjku . Gospodinu M . se potom ukaže nikada završen stub opasan bronzanim prstenovima sa pedeset bronzanih maski turskih glava . Odnekud zna da su maske simboli pet vekova ropstva pod Turcima . Tada on oseti miris crvenog bavarskog granita . Njemu svaki kamen miriše drugačije . Miris crvenog granita ga podseća na smrt i krv . Godinama , svakog jutra mu na tom mestu pored uha prostruji nejasan šapat , reč od koje mu se olovna guka stegne u stomaku , a oči zasuze i on pokušava da se seti ... Alegorija , Alegorija ...
I baš tu , kod svojih titravih konjanika , gospodin M . svakog dana stoji leđima okrenut rekama i posmatra svetli plato i statuu Pobednika , zamišljeno pokušavajući da se seti nečega .
Kada je jutros kroz maglu ugledao sokola , shvatio je sve . Konačno se setio . Ispraznost i besmislenost njegove sadašnje stvarnosti nikada mu se nisu razgovetnije obraćale . Jutros su progovrile sipljivim šapatom i zapalacale tankim grimiznim jezicima . Shvatio je zašto svakog jutra na platou viđa iskričave konjanike i čuje riku lavova . Oni su delovi vodoskoka čiju gradnju , u ovoj stvarnosti , ali u drugom vremenu i u drugom životu , on nikada nije uspeo da završi . Gradnju je zaustavio krvavi dah Velikog rata . Setio se ko je bio . Jutros je u odrazu stakla jasno video tog negdašnjeg sebe . Shvatio je da taj nekadašnji on i sada negde postoji . Mlad je , živi i stvara u nekoj drugoj stvarnosti . Možda se on tamo sada upravo smeška ispod brka , dok njegov vo-
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 24