„ Je l ’ si vid ’ o ti danas ova čuda ? Bogte , čitava familija ti je danas bila … Samo , nije mi jasno zašto svi samo ćute ? Pit ’ o sam nešto Lazara , ali oni su svi samo u tebe gledali … Nas ostale kô da nisu ni videli … Nego , šta ti to tamo zijaš ?“ Laki se nečeg doseti , pa upita Mihajla : „ Kameni , vidiš li onog mladića u crnoj kožnoj jakni , onog što sad odlazi sa groblja , eno ga , sad se okrenuo i maše ?“ Mihajlo je gledao u pokazanom pravcu , ali nije video nikog . Pa reče :
„ Svakojakih sam danas vid ’ o , al ’ u kožnoj jakni nije bio niko , ako ne računaš ovog zadnjeg što si sa njim prič ’ o , ali on je bio u belom , i otiš ’ o je tamo nazad , preko groblja , prema kestenju … Ali , ne bi ’ se začudio , ako ti kažeš da je bio , onda je možda stvarno i bio ! Ti si uvek vid ’ o dalje od drugih !“
Laki mu se samo nasmejao .
EPILOG
Dok se vozio žutim golf kabrioletom prema Beogradu , zazvonio je mobilni telefon . Ivan je sa druge strane vrištao od sreće . „ Laki , Mile se probudio iz kome ! Danas popodne !“ „ Znam ,“ rekao je zagonentno Laki , smešeći se , „ pričao sam sa njim !“ Dva sata kasnije , parkirao je auto ispred Urgentnog centra . Medicinska sestra mu je dozvolila da na kratko uđe u Milovu sobu .
Mile je ležao zatvorenih očiju . Zamršena kosa mu je neuredno padala na bledo čelo . Usta su mu bila poluotvorena , otkrivajući razmaknute ravne sekutiće . Laki se u sebi nasmejao , setivši se kako je Mile govorio za sebe da ima zube kao raspored časova . Bio je priključen na infuziju i aparate koji su pratili pritisak i otkucaje srca . Laki je seo na stolicu pored kreveta . „ Biće sad sve dobro , Mishelin ,“ rekao je tiho . Mile je teško otvorio oči . Video je Lakija i nasmešio mu se . „ Lakiša , mislim da sam te sanjao … Sanjao sam mnogo ljudi , i neku ženu u belom , ali se ne sećam svega … Ali , tebe se sećam …“
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 222