krevetom se nadvijao masivni orman od istog drveta . On je gospodina M . oduvek neodoljivo podsećao na mrtvački kovčeg . Stao je na ivicu kreveta i ispružio ruke ka vrhu ormana . Uzburkavši nagomilane seni , uz škripu je otuda izvukao metalnu maslinastozelenu kutiju . Sitna prašina ispunila mu je nozdrve . Kinuo je . Seo je na krevet i spustio kutiju kraj sebe . Otključao ju je i podigao poklopac . Kutija se uz cijuk otvorila . Gustog mraka oslobođena , blesnula je čelična iskra sovjetskog pištolja TT – 33 . Pištolj je gospodin M . nevoljno nasledio od oca , a otac ga je na poklon dobio od kuma Stanoja , posle jedne burne noći provedene u nekoj kafani na obodu grada . Gospodin M . nije voleo oružje , posebno ne vatreno i nikada nije ni pomišljao da će doći dan kada će mu se ovoliko obradovati . U ovom komadu čelika je moj put , mislio je . On će mi doneti laku i brzu smrt . Trajaće manje od jednog trenutka .
Samo , hoće li će taj trenutak umirućem biti isto toliko kratak kao i trenutak neslutećeg čoveka , čoveka koji ima još godine i godine života pred sobom ? Čoveka nesvesnog sveprisutne smrti . Šta ako mi se taj poslednji tren otegne u večnost ? Vreme nije apsolutno . Šta ako jasno osetim i svesno proživim agoniju najpre krvavog kidanja kože , potom cepanja nerava i čerečenja mišića i kostiju i onda na kraju pucanja meke kore mozga . Šta ako agonija delića sekunde u tom nasilnom kidanju života za umirućeg preraste u sate ili ne daj bože , godine ? mislio je gospodin M .
Mogao bih se zakleti da bih tog poslednjeg trena sigurno osetio miris lipe koje više odavno nema , lipe koja je drhturila na nekadašnjem Pozorišnom trgu u Beogradu . Ponovo bih one kasne avgustovske večeri pre četrdeset i dve godine sreo ženu , ženu koju nisam stigao da upitam za ime , ali sam ga ipak nekako znao , ženu za koju sam kako su godine odmicale , sve više sebe uveravao da nije bila stvarna . A sada znam da je tada , kroz krhke i tanušne niti prostora i vremena , došla da me pozdravi . Odmah sutradan sam krenuo u dugačku šetnju Beogradom , koja je potrajala od jutra do prvog mraka . Cilj mi nije bio sasvim jasan . Osećao sam da moram pronaći nešto . Šta , to sa sigurnošu nisam znao . Lutao sam gotovo nesvesno , stopala su mi već uveliko bila otečena , bolna i tvrda kao kamen , kada sam u jednoj
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 22