20 .
Bilo je prošlo podne kad se mala grupa ljudi okupila na groblju u Lakićima , da sahrane zemne ostatke Magdalene Simonović i njenog brata . Pored Lakija , tu je bio paroh Luka Jevremović , Ilija Luković i njegov sin Mihajlo . Mihajlo je od jutros sam iskopao dve rake , pored grobova Magde i njene kćerke Roksande .
Kad su se pozdravili , Laki je pružio parohu Luki Jevremoviću knjigu Nikodija Stefanovića , koju je do tada držao ispod ruke .
„ Vidim , pomogao ti je Letopis pokojnog paroha Nikodija Stefanovića , da pronađeš mošti ovih nesrećnih duša , Magdalene i Marka “, rekao je Luka Jevremović Lakiju .
„ Jeste , mada moram da priznam , nisam još stigao da ga celog pročitam , veći deo je čitao jedan prijatelj , dok sam tragao za ovim kostima . Kako znaš da se Magdalenin brat zove Marko ?“, upitao je Laki . „ Piše u Letopisu “, reče Luka . „ Hm , Ivan mi to nije rekao , ali ono što je pronašao o drvetu koga je zasadio Vukadin Luković , u spomen na svog druga Aleksu Lakića , pomoglo je da nađem ulaz u stogodišnju grobnicu !“ reče Laki . Pa dodade zagonetno : „ Ali , imao sam pomoć i sa druge strane …“
Prišao im je Ilija Luković . Bio je bleda senka čoveka koga je Laki video pre petnaest godina , suv i pogrbljen , ali još uvek vispren osamdesetogodišnjak !
„ Tvoj pokojni otac Lazar , ja i pokojni paroh Nikodije Stefanović , godinama smo tragali za mestom gde mogu biti ove kosti , ali nismo ih uspeli pronaći . Zato je paroh u svojoj knjizi ostavio tragove onoga šta smo mi znali . Za slučaj da neko iz budućih pokoljenja pokuša da nastavi potragu . Ispalo je da si to bio ti , mada ti moram priznati , nisam verovao da ćeš imati hrabrosti da se suočiš sa ovim . Otišao si odavde i zato nisam hteo da te opterećujem “, rekao je Ilija Luković . Laki ga je pogledao . „ Znači , ti si znao da je Jovan Lakić imao kćerku Eleonoru ?“ upita ga . „ Znao sam , a znao je i Lazar . Rekao nam je Nikodije da se iznenada pojavila 1963 . godine da se krsti u Lakićima . Nisam znao da je
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 216