da je pećina ispod brda bila duga preko sto metara , morali su otkopati još dvadesetak metara do dna !
Seli su umorni na vrh stepeništa , u leđa im je udarala svetlost reflektora i rupa pred njima je , zbog njihovih senki , izgledala još zlokobnija i neosvojivija .
Zapalili su po cigaru . Pušili su ćuteći , i gledajući niz stepenice u pomrčinu .
„ Aleksa , zajebano po noći vaditi ovaj šut , jebeno taman kô da vadiš šišarke iz guzice . Da se manemo ovoga za noćas , a sutra da nađem pomoć , da ondak kopamo dublje ?“ pitao je Mihajlo , dok je pušio cigaru . Laki ga nije čuo . Gledao je ukočenim pogledom u dno stepeništa . Nešto se tamo čulo . Nekakvo pucketanje . A onda je video svetlost fenjera . Prema njemu , iskočivši sa desne strane , kao da se provukao kroz nekakvu pukotinu u zidu stepeništa , prilazio je onaj petnaestogodišnji dečak , penjući se stepenicima .
Stao je ispred njih , još uvek u ruci držeći fenjer . Svetlost ih je obasjala svu trojicu , činilo se nadjačala i reflektor sa traktora ! Laki je pogledao Mihajla , ovaj je pušio i gledao u njega , izgledalo je da dečaka ne primećuje . Vratio je pogled na dečaka . On je stavio prst na usta , utišavajući ga , a onda prošaptao : „ Na kraju si tunela . Nemoj sad odustati . Tamo dole je spasenje . Nije sad daleko , nadomak ti je ruke ! Samo požuri , dok se Ona nije vratila ! Kopaj ! Kopaj !“ Onda je nestao , sve sa fenjerom , kao da je ispario !
Mihajlo je gledao u njega , kao da je nešto pitao i čeka odgovor .
Rekao mu je samo : „ Blizu smo , Kameni ! Blizu smo , stari moj !“ Skočio je i strčao dole . Mihajlo je polako ustao , bacio opušak iza sebe i više sebi , nego
Lakiju , rekao : „ Naravno da smo blizu , skoro k ’ o da sedimo na vrećama kostiju !
Još koji metar i lično će Lucifer vrata da nam otvori …“ „ Donesi mi baterijsku lampu !“, vikao je Laki odozdo . Kad je Mihajlo sišao dole sa lampom , video je Lakija da oslobađa od kamenja deo zida sa desne strane . Bacao je kamenje sebi iza leđa .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 212