bi se okretala oko sebe da njuška sa svih strana ! To mu je bilo izuzetno čudno , zastao bi i sačekao da ponovo pođe .
Konačno je i ona shvatila da to zvoni njen telefon . Zastala je , izvadila ga iz džepa jakne , pogledala u njega sa čuđenjem i bacila ga iza sebe ! Nastavila je dalje !
Steva je dotrčao , brže od gospođe koja je dolazila u susret i ugledavši na trotoaru telefon , već htela da ga uzme , uze joj ga pred nosom .
„ Nevaspitanko jedan ! Kakav je to bezobrazluk !“ počastila ga je gospođa . Nije odgovorio i nije se osvrtao . Nastavio je za devojkom .
Telefon je ponovo zazvonio u njegovoj ruci . Javio se odmah , bez razmišljanja . „ Magdalena !“ čuo se uzbuđen glas sa druge strane . „ Izvinite gospodine , ako mislite na jednu crnku , ona je upravo ispustila ovaj telefon na ulicu !“ rekao je Steva . „ Upravo sam se spremao da joj ga vratim !“ Čovek sa druge strane je uzdahnuo , učinilo mu se , sa olakšanjem . „ Sačekaj . Da li ti je Magdalena u vidokrugu ? Gde se nalazi ?“, pitao je . „ Ona je , otprilike , kod Londona , ispred mene na dvadeset koraka .
Čeka na semaforu da pređe prema Slaviji …“ „ Kako se ti zoveš , dečko ?“ pitao je čovek . „ Steva .“ „ Slušaj Stevo , ja sam Zukić . Magdalenin prijatelj . Ona je sad …“, Zukić je tražio pogodnu reč , „… bolesna . Nemoj da joj vraćaš telefon . Moram te zamoliti za pomoć , da je pratiš gde god ide , pa da mi javljaš ? Daću ti nagradu ! Ja sam na putu ka Beogradu , uskoro stižem i moram da je pronađem , da se … ne izgubi ! Možeš li to , Stevo , druže moj ?“
Zukić je vozio prema Beogradu , potukavši sve lične rekorde u brzoj vožnji . Već je bio zvao sve i niko nije bio u Magdaleninoj blizini ! Očajnički je zvao i nju , jer božji broj telefona nije znao ! Bog je , izgleda , ipak čuo , i poziv prosledio do Steve !
I tako je Steva dobio ulogu privatnog detektiva ! Pratio je Magdalenu trudeći se da ostane neprimetan . Bio se pogubio , jer je de-
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 210