ovaj zemaljski i onaj podzemni , da je duh ubijene žene proganjao porodicu . Čuli su se smeh i glasovi , njištanje vranaca kao iz podzemlja , naročito prvih nekoliko nedelja . Tada sam posumnjao da su vranci bili sakriveni u onom podrumu koji smo Aleksa i ja otkrili kao deca i otišao sam da potražim ulaz . Ali , kuća je bila obrušena , u podrum se bez kopanja nije moglo ući , te sam posadio drvo u blizini ulaza u podrum , u znak sećanja na mog prijatelja Aleksu Lakića , na mestu gde smo se nekada zajedno igrali … Dobro sam to učinio , jer su sledećih godina seljani razvukli cigle i sav preostali materijal . Brzo su zaboravili velikodušnost Aranđela Lakića i oskrnavili su mu ognjište . O mestu gde je stajala kuća svedočiće drvo koje sam posadio i koje je , hvala bogu , lepo napredovalo … Zadnjih godina , kad god dođem u Lakiće , sednem pod to drvo i razgovaram sa Aleksom …“
Laki ga je slušao neobično pažljivo , naročito kad je Ivan pomenuo podrum , pa reče :
„ To je ono drvo na padini brda , koje je pre petnaest godina precepio grom ! Jedino ono ima više od sto godina ! … Znači , Aranđelova kuća nije stajala na istom mestu kao moja … Jasno je , imao je on veliko imanje , ne bi to sve stalo na sam vrh brda ! Onda ja orem na pogrešnom mestu , ulaz u podrum treba tražiti niže od drveta , pa prema šumi !“ reče Laki , pa dodade : „ Hvala ti Ivane , mnogo si mi pomogao !“
Mihajlo je gledao u svoju rakiju dok je Laki pričao , pa podiže glavu i pogleda u Lakija :
„ Ne verujem ja da ti tražiš konjske kosture , kô moj čukundjed Vukadin . On je iskreno verov ’ o u nevinost Aleksinu , pa kosti proročice ne bi ni tražio … Misliš da je Aleksa Lakić tela ubijenih sakrio u podrum ?“ Laki tiho odgovori : „ Da , mislim da jeste … Nije to bio običan podrum , bila je to čitava pećina , sa ulazom iz podruma kuće , a izlazom više od sto metara prema šumi , toliko velikim da je tu mogla biti uterana kočija sa konjima . Kad se iznutra izlaz zatvori , nemoguće ga je spolja otvoriti , niti otkriti … Tamo se u mraku Aleksa krio danima , a izašao je verovatno tek kad je skroz poludeo . Odjednom se pojavio , kroz podrum , i tako pomračena uma nije znao da objasni gde je bio … Kočija sa konjima
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 205