17 .
Laki je , zbog kiše , odlučio da prekine sa oranjem , pa je pošao za vidovnjakom . Za njim su pošli i ostali , mada se Ivan očito ustezao od ulaska u kuću . Ipak se , knjige skrivene pod majicom , provukao kroz šiblje za ostalima .
Bilo je kasno popodne , ali je zbog oblaka , u kući vladao polumrak . Vidovnjaka su zatekli kako sedi na otomanu u srednjoj sobi , zatvorenih očiju i pognute glave .
Laki je pronašao i upalio lampu . Struja je u kući bila već godinama isključena . Posedali su za sto , oko lampe . Ivan je otvorio knjigu na mestu gde je stao i nastavio da čita , stalno pogledajući za senkama koje su igrale po zidu , prateći pomeranje plamena lampe .
Laki je pogledao u vidovnjaka , ali , on se nije ni pomerio . Kao da je zaspao i nije primetio da su ušli . Zato se okrenuo Ivanu : „ I , ima li šta , Ivane , u knjizi o ljudima koje sam ti pominjao ?“ Ivan se trgao . Okrenuo je desetak listova unazad i odgovorio : „ Zapravo , ima zanimljivih stvari , i to na više mesta . Ja sam podsavrnuo ćošak lista , gde god sam na nešto naleteo . Evo , ovde , na primer , navodi se tekst Vukadina Lukovića o nestanku Alekse Lakića iz Šapca … Da pročitam ?“, pogledao je upitno Lakija , a kad mu ovaj klimnu glavom , Ivan nastavi :
„ Leta gospodnjeg 1895 . godine , na sam dan jesenje ravnodnevice 23 . septembra , moj prijatelj Aleksa Lakić je nestao , kao da je u zemlju propao . Boravili smo prethodnih dana u konaku ’ Beli orao ’ uglednog krčmara iz Šapca , Dimitrija Rakića . Od prethodnog dana uveče , Aleksa je bio zaključan u svojoj sobi , nije izlazio , niti je koga puštao unutra . Tog jutra , čim sam izašao iz svoje sobe , primetih da su vrata njegove širom otvorena . Sve su njegove stvari bile tamo , pa sam sišao da ga potražim u krčmi . Nije ga bilo . Tada mi je prišao naš kočijaš saopštavajući mi da je i naša kočija sa četiri vranca noćas nestala . To je bilo čudno , jer Aleksa nije sam nikad nigde vozio .
Rešili smo da ga sačekamo , obavili doručak i ručak , ali , kako se nije vratio do dva sata iza podneva , prisetih se da smo prethodnog
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 202