kad bi sve moglo da se vidi iz dostojne razdaljine , jer stvari su tek tada mnogo jasnije . Pošto smo i sami deo jednog sveta iz kog ne možemo izaći , logično je što taj svet nikada nećemo objektivno sagledati , nego ćemo redovno sve videti iz sopstvenog , krajnje subjektivnog ugla . Mapu lavirinta možemo nacrtati samo ako smo izvan lavirinta , a ne dok smo zarobljeni u njemu . I čovečji um je , na neki način , zarobljen u lavirintu kosmosa i zato ne treba očajavati što nam neke tajne nikada neće biti dostupne , a sve i kad bi nam postale dostupne , verovatno nam ne bi bile razumljive . I dok Satana ne samo što zna svačiju sudbinu nego je i svestan da se unapred zacrtan put teško može izmeniti , ljudi i dalje veruju kako uvek , u svakoj situaciji , imaju izbora , te da svoj put određuju svojim postupcima u ključnom trenutku . Čak i da nije tako , za same ljude dobro je dok tako misle , jer kad bi zaista imali predočeno kakav će im život biti , onda sâm taj život više ne bi ni imao smisla , a svaka borba i želja za novim saznanjima izgubile bi smisao .
Paralela sa Tajanstvenim strancem bila je potrebna i zbog pojma potčinjenosti , pošto je i u romanu Sofijin svet svako potčinjen nekome , i to prvenstveno umom , što je možda najteža vrsta pokornosti : Sofija i filozof Alberto plod su majorove mašte i njihovi postupci zavise od njegove volje , dok su major i njegova ćerka Hilde potčinjeni nekom drugom pripovedaču . Međutim , šta ako je i taj krajnji pripovedač ustvari samo plod nečije mašte i šta ako su svi čuveni filozofi , koji su nekada nesumnjivo živeli , ovom pričom postali potpuno podvrgnuti Sofijinoj mašti i volji ? Dokle bi , i na jednu i na drugu stranu , moglo da se ode ? Tu smo i mi , čitaoci , koji se u jednom trenutku preplašimo da nismo možda podređeni volji nekog lakomislenog pisca kome bi svaki čas moglo pasti na pamet da od našeg života napravi haos ...
Brojna su pitanja koja ostaju nakon pročitanog Sofijinog sveta , pa čak i ono koje nam može delovati kao krajnje suvišno : ko je koga stvorio i ko o kome tu mašta ? Jasno je naznačeno da major i njegova kćer Hilde sve vreme maštaju o Sofiji i Albertu , ali šta ako je obrnuto , šta ako je Sofija , u svojoj bujnoj mašti , sebe zamislila kao junakinju neke moderne bajke , a svog prijatelja filozofa predstavila sebi kao
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 184