svakog pravca izvukao ono što vredi i što bi se u praksi moglo primeniti na svakodnevni život , a sve s ciljem da se pronađe odgovor na večita pitanja i nedoumice : ko smo mi , odakle potičemo , da li smo samo slučajni i beznačajni prolaznici ili smo možda baš mi centar sveta , da li smo plod nečije mašte ili je sve oko nas samo plod naše mašte . Ovo jeste istorija filozofije , ali na jedan potpuno nov način , tako da slobodno mogu da je čitaju i oni koji ne gaje „ ljubav prema mudrosti “.
Ono što naslovom uopšte nije naznačeno , a svakako je ključni problem romana , to je odnos između umetnika i njegovog dela , neraskidiva veza između pisca i njegovih izmišljenih likova . Tako Sofija i njen prijatelj filozof Alberto otkrivaju da su ništa drugo do plod mašte izvesnog majora koji piše roman za svoju ćerku . Od momenta kad dvoje junaka spoznaju ko su zaista , počinje njihova borba za svojevrsni izlazak iz romana , dakle neki vid revolucije protiv samog njihovog tvorca .
Da li je pisac , kao stvaralac jednog sveta , zaista toliko moćan da svoje junake obuzda i natera ih da čine samo ono što on poželi , ili možda junaci imaju izbora , pa čak i mogućnosti da utiču na svog tvorca i da njegovu prvobitnu nameru preusmere u svoju korist ? Ovo se pitanje ne mora odnositi samo na izmišljene likove iz bajki i romana , nego i na pripadnike realnog sveta , jer skloni smo verovanju da u vasioni postoji neka ravnoteža i da je svaki događaj unapred određen , bez mogućnosti bilo kakvog našeg uticaja da izmenimo tok života i već zacrtanu sudbinu . Upravo zato i postoji umetnost , koja se ne definiše slučajno kao „ antisudbina “ i koja , ako već nije u mogućnosti da se suprotstavi samoj sudbini , barem može da nam ukaže na razloge naše nemoći pred tajnama života i univerzuma .
Celo jedno stoleće pre Gordera , sličnom problematikom bavio se i Mark Tven u noveli Tajanstveni stranac , koja je međutim objavljena tek nakon piščeve smrti i ni približno nije tako poznata kao dogodovštine dečaka Toma Sojera . Da bi razumeo princip prema kome je naš svet ustrojen , Tven je u Tajanstvenom strancu stvorio anđela koji se , zanimljivo , zove Satana i koji na ljudski život gleda baš onako kako slon gleda na život pauka . I zaista , da bi se život sagledao na pravi način , mora se zauzeti jedan nepristrasan stav , a najbolje bi bilo
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 183