i kada nam je postalo moguće da prodremo u dimenzije tog drugog prostora . Ne samo da je prožimanje verodostojno objašnjenje , već je i dokaz da postoje „ portali “ između dva kosmosa kroz koje čestice ( koje su na granici između materije i energije ) mogu da prolaze , odnosno da simultano postoje u dva različita prostora !
Većina autoriteta objašnjava postojanje portala takozvanom „ teorijom struna “ ( string theory ) i zakrivljenošću prostora i vremena . Ta teorija sugeriše mogućnost postojanja kratica u kosmosu , takozvanih „ crvotočina “ ( wormholes ) kroz koje delovi istog kosmosa mogu da komuniciraju .
Mojom pretpostavkom da kosmosi nisu odvojeni jedan od drugog već da se prožimaju , teorija o zakrivljenosti kosmosa postaje nepotrebna .
Za mene je logičnije da se postojanje kratica objasni privremenim prisutvom nekog drugog prostora ! Ako već dopuštamo mogućnost ekspres komunikacije između udaljenih delova kosmosa , zašto tu komunikaciju ne zamislimo kao privremni izlazak iz našeg kosmosa u neki drugi kosmos koji se trenutno prožima sa ovim našim , pa zatim mogućnost ponovnog povratka u naš kosmos na nekom sasvim drugom mestu . To je naravno u domenu naučne fantastike , pa ćemo morati da sačekamo još koju deceniju dok nauka ne bude to potvrdila .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 171