više nisu u sobi . Na ekranu više nije mogao da pronađe tu nezavršenu rečenicu svog nezavršenog romana . Do ludila zbunjen , razmišljao je kako je moguće to da ne budu tamo gde ih je ostavio . Pomislio je da je slučajno obrisao taj pasus i u tom trenutku je začuo zvuk motora automobila koji je bio toliko glasan i jasan kao da se on nalazi u automobilu . U predelu pupka ga je presekao tako intenzivan i oštar bol , da je na trenutak izgubio svest . U treptaju oka shvatio je da više ne sedi za svojim radnim stolom , nego na zadnjem sedištu automobila koji je vozio Boris , dok je na suvozačevom mestu , uspaničenog izraza lica , sedela Katarina . – Šta ovo treba da znači ?! – besnela je Katarina . – Čekaj , objasniću ti ! – urlao je Boris za volanom . – Jesi ti normalan ?! U sred noći me izvlačiš napolje da bismo polugoli jurcali po nedođiji ?! – Nećeš mi verovati kada ti ispričam . Izgubljen u bizarnoj situaciji , Stefan je ostao nem , drhteći od straha i uzbuđenja , čekajući da čuje šta će reći Boris . – I ?! – Mi nismo stvarni . – Ti si stvarno nešto loše sanjao ?! – Nisam sanjao ! – Šta lupetaš , onda ?! Kako nismo stvarni ?! – Mi smo likovi u nekakvom romanu ! Naši životi su izmišljeni ! Mi ne postojimo ! Zato sam te i strpao u kola da probamo da pobegnemo . – A kako da pobegnemo ako ne postojimo ? – ironično je primetila Katarina . Boris je ostao nem , a Katarina se zakikotala . – I gde ćemo to da pobegnemo i od čega ? – Mislio sam da odemo na vikendicu ... nadam se da nas tvoj bivši tamo neće tražiti . – Zašto bi nas on tražio ? – Da nas ubije . – Pa ti si izgubio razum . Ej , više mi ovo nije nimalo smešno . Okreni kola i vozi nas kući .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 140