Dalje u beležnici nalazili su se crteži stadiona , pogled na grad sa nebodera , odeće ljudi , televizori , mobilni telefoni ...
I to je bilo sve . Time se završio Pistorijusov dnevnik . On je nestao a beležnica je ostala i još par stvari od garderobe . Da li je otišao u šetnju bez ovih stvari , misleći da će se kao i uvek vratiti u sobu ili je sve vešto smišljena prevara , priča koja bi trebala da pokaže da postoje paralelni svetovi i vremena .
Postoji samo jedan način da to saznam . Sutra . U katedrali svetog Pavla sigurno nešto znaju o slučaju oca Pistorijusa . Ako je zaista postojao .
Te noći spavao sam nemirno i sa snom koji se prekidao i nastavljao . Sveštena lica , inkviziciju , smešteno u sadašnje vreme . Kao da je moj san bio deo neke paralelne stvarnosti u kojoj su preživela stara crkvena verovanja i pravila .
Kada sam se probudio uzeo sam ranac i u njega stavio Pistorijusove stvari i krenuo ka crkvi .
Naravno u dnu stepeništa me je sačekala gazdarica . Iz njene kuhinje dopirao je miris prženih jaja i slanine . Obrisala je šake o kecelju i upita me : „ Gde ćeš tako rano ?“ „ Idem u šetnju ,“ odgovorih , „ volim da prošetam dok je još čist vazduh .“ „ Lepo , lepo “, uzvrati ona . „ A kada se vraćaš , da ti spremim doručak ?“ „ Brzo ću ,“ rekoh i izađoh . Do crkve sam stigao za desetak minuta . Sačekao sam da se završi misa i narod raziđe i onda priđoh župnuku . „ Dobro jutro oče ,“ rekoh mu a onda pređoh na konkretnu stvar .
„ Da li je nekada ovde služio otac Pistorijus ?“
„ Bog ti pomogao sine ,“ reče prvo a onda nastavi , posle kraćeg razmišljanja , odmahnuvši glavom . „ Ne od kada sam ja ovde . Ne poznajem nijednog sa tim imenom .“
„ Pa i niste ga mogli poznavati . On je živeo i radio pre više od dvesta godina “, rekoh .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 14