Milan Milovanović PRAZAN EKRAN
Nasuprot Katarini koja je od umora lako kliznula u san , Boris se rvao sa nemirom i nikako nije uspevao da utiša svoje haotične misli , a onda
Stefan je već šesti , ili sedmi put pročitao tu nezavršenu rečenicu svog nezavršenog romana , bezuspešno razmišljajući o njenom nastavku , kada su zaškripala vrata njegove radne sobe . Nije se okrenuo , već se pravio da je odlutao u misli .
– Izvini što te prekidam ... Još uvek pokušavaš da završiš roman ?
– upitala ga je Ana umiljavajućim glasom . – Da – odovorio je nevoljno . – Još uvek se ljutiš što sam ga čitala nezavršenog ? – Da , zato što si ga čitala nezavršenog i zato što si rekla da nije dobar . – Možda sam rekla da nije dobar kao prethodni . – A kako to možeš da zaključiš kada nije gotov ? – Mogu . – Prvo treba da pročitaš kraj , pa onda da doneseš sud . – Sve ukazuje na to da će ih oboje ubiti Katarinin bivši muž , zar ne ? – Da , ali nije poenta u ... Ma , očigledno je da ne vredi da razgovaramo o tome . – Nisam ni došla da pričamo o tome , već da te pitam hoćeš li ići u pozorište , ili da pozovem nekoga da ide sa mnom . – Ići ću – promumlao je . – Super ... Volim te ... i nemoj da se ljutiš – ulagivala mu se ljubeći ga po vratu .
Sakrio je osmeh koji se odlomio sa njegovog ledenog lica tako što je vratio pogled na ekran i mislima se vratio na scenu u spavaćoj sobi , međutim , sa zaprepašćenjem je konstatovao da Boris i Katarina
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 139