liko smo slični , more i ja , a ipak različiti . More je i dalje veliko , ali nije usamljeno . Ono je dom za sve koji žive od njega ili plove po njemu . Sada sam velik kao more i sveprisutan , a ipak sam . Nisam više nadmoćan , kao kada sam bio čovek koji je mislio da je više biće . Sada sam više biće , ali sam samo čovek , usamljen i tužan . Šta je čovek ako nema ljubavi ? A šta je ljubav ako se ne podeli ? Ja nisam umeo da delim , ni ljubav , ni smeh , ni tugu . Zato sam ostao bez nje , moje žene . Zato sam završio ovde sam .
Jedne olujne noći osetio sam bol u grudima . Kao kada sam umro . Znao sam da je osećaj samo lični , da ne mogu zaista doživeti ponovnu smrt , jer kako da umre onaj koji je već mrtav ? I tada sam se našao u drugoj dimenziji . U drugom univerzumu . Njenom .
Sve je bilo plavo i ljubičasto . Sve je bila svetlost . Nije bilo tla , planete , niti ičega što podseća na život . Ali oko mene , rasute po vazduhu , ili nekom praznom prostoru , lebdela su tela . Ne fizička tela , već njihove energije . Kajanje i bol , krivica koju sam nosio , nagonili su me da tražim njeno lice , lice moje žene . Našao sam je . Ta nanosekunda u kojoj su se srele njene oči sa mojima u meni je izazvala ekstazu ! Prvi put sam joj rekao da je volim i da mi je žao . Ona se smešila . Mislim da je rekla : „ U redu je . Čuvaj se .“ Onda je nestala . A ja sam se vratio na Tetepare . U sekundi , ili još kraće .
Ako mogu da kažem da sam plakao , a u stvari , na ostrvo se spustila teška kiša . Plakala je umesto mene . Onda sam bio besan i počela je strašna bura . Zatim sam se stišao i pala je noć . Noć u kojoj sam razmislio o svemu . Ja sam univerzum . Ja sam moje ostrvo . Ja sam moja ljubav . Ja sam moja krivica . Ja sam sveprisutan . Ja sam bio čovek koji to nije znao . Imao sam dar koji nisam umeo da sačuvam . Imao sam ljubav , imao sam nju . Imao sam more , vetar i buru koja nosi promene . Ništa nisam umeo da cenim . I nisam se promenio , bar dok sam bio živ .
Znam da nikada neću biti u njenom univerzumu . Ona je ljubav , ja sam bol . Nisam zaslužio ni ovo što sam dobio . Da li je to pakao ili čistilište , sada je svejedno . Ja ionako živim samo za trenutak smrti u kom će se njen i moj svet bar na sekundu dodirnuti .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 137