plovio . A ona me je tokom te kratke primopredaje ulova gledala letimično i tek dva , tri puta . Imao sam utisak da joj se ne dopadam .
Oženio sam je u jesen . Iznenada , baš kao što se vreme menja , odlučio sam da je zaprosim . Pristala je , na moje iznenađenje . Izgleda da nikada nisam razumeo žene . Nisam je razumeo onako kako je njoj bilo potrebno ni kada smo bili u braku . Bila je dobra žena , vredna i odana . Brinula se o meni i volela me . Ja sam bio na moru . Mislio sam da je važno da održim sliku jakog i sposobnog muškarca , a sada vidim da sam se svih tih godina zavaravao . Ona je htela moju ljubav , a ja nisam umeo da joj je dam .
Nismo imali dece . Da li zbog toga , ili mojih zidova , ali ona je godinama venula . Mislio sam da se to dešava sa svim ženama u braku kada prođe zaljubljenost . Mislio sam da treba da joj obezbedim sve uslove za udoban i lagodan život , što sam pripisivao materijalnim vrednostima . A ona to nije tražila . I nije bila srećna . Polako se zatvarala kao školjka i ćutala . Prvih godina , otvoreno mi je tražila da više vremena provodim kod kuće , a ja sam se pravdao poslom . Istina je da nisao umeo da budem uz nju . Plašio sam se . Plašio sam se njene ljubavi , nežnosti i potrebe da bude stalno uz mene . Mislio sam da ženi nikada ne treba skroz otvoriti srce jer bi mogla da te rani , ali prevario sam se . Kako čovek može da bude srećan ako sve radi sa rezervom ? Postoji li rezerva u poslu ? Drugarstvu ? Ljubavi ? Postoji , ali tada nismo ispunjeni , spokojni ni srećni .
Bilo me je sramota da budem mekušac , kako je govorio moj otac . Učio me je da nikada ne verujem ženama . Sada shvatam da je on zapravo bio mekušac . Ako otvoriš svoje srce za drugog , ne možeš biti slab , čak i ako te on povredi . Slabost je u onoga ko povređuje . Ljubav je jaka . Jača od smrti . Sada to znam .
Umrla je tiho , u snu . Nije me dočekala kada sam se vratio sa ribolova . Ja sam umro od tuge . Za njom . Mesec dana kasnije .
***
Nemam telo . U suštini , nije mi ni potrebno . Na ostrvu sam već dvesta zemaljskih godina . Sam . Mogu da razgovaram sa kamenjem , morem , pticama , drvećem i vetrom . Razgovaram mislima . Dovoljno je da pomislim na more i već smo u „ razgovoru “. Nisam ni znao ko-
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 136