Kolodvor u Mostaru bio je prazan . Iznad perona žmirkala je žuta sijalica . Alen napokon ustade i uze svoj ruksak . Nabaci ga na leđa i požuri ka izlazu . Svi kupei su već bili prazni . Brzo prođe pored brkatog konduktera i izađe na mokri kolodvor . Tamo je stajala otpravnica vozova . Niska , debeljuškasta žena u utegnutoj plavoj uniformi i sa tamnom šapkom na glavi . Držala je palicu u rukama i mahala . Ličila je na one iz Sarajeva i Raštelice . Opet umišljam ! Pomisli , nasmija se i zakorači na glatki mostarski kamen .
Udahnuo je duboko svoj rodni grad . Mirisao je drugačije . Čisti zrak pun soli i mora koje je vjetar južnjak donosio sa Jadrana štipao mu je nosnice . Osjetio je i jak miris borovine sa Prenja . Penjao se uskom , skliskom ulicom koja je vodila njegovoj kući . Dvorište je bilo u tami , a blaga svjetlost je dopirala sa prozora .
Ušao je u hodnik , skinuo čizme i kaput . Čuo je majčin smijeh koji je dopirao iz kuhinje i očev veseo glas . Otvorio je vrata ušao u sobu . Bilo je toplo i mirisalo je na hranu . Majčino okruglo i rumeno lice se ozarilo od sreće kada ga je ugledala . Bila je obučena u ljubičastu haljinu sa zlatnim šljokicama . Plava joj je kosa bila pokupljena u punđu . Otac je , uobičajeno bio u crnom odijelu i prugastoj kravati stegnutoj čvrsto uz vrat . Kratko ošišan i izbrijanog lica , tamnih očiju i obrva , činio mu se opušteniji no obično . I stara santa leda se otopila za praznike ! pomisli Alen i priđe roditeljima i zagrli ih . Napokon sam kući ! pomisli , odahnu i krenu ka stolu sa hranom .
Iznenada pogled mu pade na staru fotelju . Okrugla beretkica namještena ulijevo mrdala se na sjajnoj i gustoj , crnoj kosi . Visoka prilika ustade , zakorači ka njemu i nasmiješi se . Tamno i zategnuto lice nepoznatog mladića zbunjivalo ga je . Široki , bijeli zubi sjajili su mu pod punim i crvenim usnama a ispod tankih obrva gledala su ga dva siva oka . Rupica na bradi mu je titrala pod smiješkom . U lijevoj ruci je držao kožnu aktovku . Istu onakvu kakvu je imao starac iz voza . Alen protrnu . Ovaj isti Iblis , samo mlađi . Možda mu je sin ? pitao se u sebi i gledao preneraženo u sjajne oči gosta .
„ Stigao sam prije tebe !“ poznati glas ga još više prestraši . Miris duhana i lavande nadraživao mu je nosnice . Disao je duboko i isprekidano , ponavljajući u sebi : Ovo je samo san ! Ja sanjam ! Sanjam !
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 133