30 . maj 2008 .
Još uvek sam ovde , u ovom vremenu i pitam se da li je sve ovo samo san ili je san možda bio ono što sam mislio da sam nekada živeo . Pošto ne mogu samo rečima da opišem sva čuda , pokušaću da nešto od viđenog nacrtam i opišem čemu služi i kako se te stvari nazivaju .
Sada je sledio niz crteža . Dobro je vladao rukomi vrlo precizno je nacrtao automobile , tramvaje , brodove , solitere , avione , kamione i autobuse i uz svaku sliku davao opis i objašnjenje . Mene je to najviše podsećalo na tajanstveni Vojničev manuskript , samo malo drugačiji , pa ja Pistorijusovu beležnicu nazvah Pistoriusov manuskript .
2 . jun 2008 .
Olovka kojom pišem je neka vrsta pera koje se ne mora umakati u mastionicu . Mastilo je negde unutra i curi kada pritisnem olovku . Deluje mi kao da može večito da piše . Gazdarica i dalje gunđa i traži novac . Ponudio sam joj zlatni krst ali ona želi baš novac . Ne shvatam , možda misli da je krst od lažnog zlata ?
Izašao sam napolje da izbegnem njena gunđanja . I tu me je zatekao novi užas . Puno mladih je hrlilo ka nekom mestu , nekoj vrstio arene , koju su nazivali stadion . Tu se održavao muzički koncert . Muziku su zvali rok , hevi metal . A svi mladi su bili istetovirani , probodenih usana ili noseva nekim iglama . Majice koje su nosili su uglavnom bile crne i sa bezbožnim slikama i natpisima . Neki od natpisa bili su Black Sabath ili Sympathys for the devil ... A na slikama su bile zmije ili ljudi maskirani u demonska bića a ispod toga nevin natpis ispisan oštrim , uglastim slovima KISS .
Muzika , čiji sam eho čuo stojeći u blizini stadiona bila je bučna i nerazumna i često prekidana povicima publike . Želim da što pre odem odavde a ako je san da se završi već jednom ...
18 . jun 2008 .
Ne pišem dnevnik svakog dana . Događaji se ponavljaju . I u stani u i u gradu . Gazdarica je nervozna , neprestano traži novac . Ne mogu naći kupca za krst a čini mi se da me samo svešteno odelo čuva od završetka u tamnici . Ali pitanje je dokle i to može da traje . Moram naći neko rešenje , neki posao , jer čini mi se da ću ovde ostati zauvek odvojen od ljudi koje znam , koji me vole i cene . A nadam se , ipak se nadam da ču se vratiti i zato još uvek crtam i beležim neobične stvari .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 13