Dalibor Čerškov JANE RUSSEL BLUES
Nezavršeni vestern scenario je na mom stolu . Omnibus film u nastajanju . Ne mogu da osmislim poslednje poglavlje , poslednju priču . Pišem ga kao pisac-duh . U stalnom sam obračunu između sebe , belog lista papira i likova u njemu . Vreme kao da prolazi brzo , ali u realnosti ono zapravo stoji . Jedino što vidim od dana je prozor na kome sunce , kao u nekoj dugoj ekspoziciji , prelazi preko neba i na kraju samo nestane iza grana , kao što je i došlo . I dok zamišljam kako da ga završim , čujem zvuk nekoliko obračuna u gradu . Pitanje je da li su se stvarno desili ili samo umišljam . Ustajem sa stola da se umijem i sipam piće . Ostavljam priču za sutra .
Gledam film na tv-u kasno uveče , neki stari film sa Hemfrijem Bogartom . „ It drinks , talks and philosophizes . Looks like it gonna ask question when it turns 60 …“, čuje se sa tv-a . „ Kakav ludački glas , oduševljen sam Hemfri !“ – uzvikujem naglas da prekinem tišinu . Upalio sam cigaretu , gledam neke fotografije da bi me inspirisale i čujem eho tv-a u svojoj sobi . Glas sa filma kao da je moj , transformisan u glas Hemfrija Bogarta .“ Relax Jack , have another drink “, kaže mi crno-bela glumica sa ekrana . Bogijev glas pomešan sa zujanjem kompjutera , tihim ehoom motora sa ulice i svrabom u oku od buljenja u monitor . „ Imaš neku ribu za mene , Hemfri ?“, pitam se gledajući u tv .
Sviće . Tv još radi . Dan je topao kao ženski pazuh . Čujem smeh na ulici i zvonjavu crkvenih zvona . Tople su mi jagodice na rukama , iako nema nove priče . Pitam se zašto i ideje same dolaze . Imam nežne ruke kao pijanista , fantastično lepe i dugačke prste koje bi mogle da uzbude jednu glumicu , recimo , Lorin Bekol … Prva stvar koja mi je pala na pamet tog jutra . Seo sam za sto i napisao priču o Lorin koja je živa i zatočena u kompjuteru , dok je Hemfri – njen muž , bežeći sa
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 123