Rekla sam da sam ga i ja čula . – Spavaj – rekao mi je tetak – ima još dugo do jutra . Seo je na Aninu postelju . Nisam mogla da spavam i posmatrala sam ih . U pola tri on je ustao , upalio svetlo i isključio stonu lampu koja je gorela u ćošku , okrenuo se ka meni i rekao da idem po tetku i moju majku . Gledala sam kako je uzeo sveću iz ladice , stavio je u beli čirak , pa ju je upalio . Ana je umrla u pola tri i sat je u tom trenutku stao zauvek . Negde u daljini je zavijao pas . Nečiji koraci su hitali kroz hodnik i glasovi su se mešali kao šare u kaleidoskopu . Svet je počeo dolaziti ...
Godinama kasnije saznala sam da moja mati i tetak ništa nisu znali , ni da je ona bila trudna , niti da je imala pobačaj , niti da je njoj loše zbog toga . Tetak je mislio da se ona prehladila i da ima upalu pluća . To mu je kazala rođaka koja je sve znala , istu priču su mi ponovile kasnije i neke zle duše .
Da li je Anina majka znala istinu ili nije , zašto ništa nije preduzela da svoje dete odvede u bolnicu i ko je bio te noći u Aninoj sobi nikada nisam saznala .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 116