sta da se češlja i ispusti četku . U tom momentu ja skrenuh pogled na krevet i videh nešto što me je uplašilo . Moja sestra je i dalje ležala na tom krevetu pokrivena i okrenuta zidu . Pogledah u onu Anu pred ogledalom ponovo i ona se okrenu ka meni . Pomislih da je to možda njena duša izašla iz slabog i bolešću izmučenog tela , a onda me preplavi neki užasan talas hladnoće jer shvatih da grešim i da ta devojka ispred ogledala nije Ana . Gledala me je . Zaista ta devojka beše ista kao moja sestra samo je izgledala malo punije i zdravije , kao Ana pre bolesti . I njene su oči bile drugačije nego Anine , krupnije , nekako strašne , hladne i blede ... Iz očiju joj bljesnu nešto što me je užasnulo , a za šta sam tek kanije shvatila da je mržnja , kad sam isti takav bljesak prepoznala u očima nekih žena koje su me kasnije u životu smrtno mrzele , i ta osoba je ustala sa stolice i pošla ka meni sporo , držeći onu četku onako kako bi neko držao bodež . Kako je prilazila mene je sve više bio strah od nje i slutila sam da će mi naneti neko zlo i htela sam da dozovem majku ali nisam mogla da kažem ni reč . Soba je bila prostrana , a ona je bila primetila da sam bosa . Setila sam se molitve Bogorodici i počela sam da je govorim u sebi , tako me je učila pokojna baka , da je molitva poslednja naša odbrana i pred ovim i pred onim svetom . Mislim da mi to ne bi mnogo pomoglo , jer ta prikaza mi je prilazila sve bliže i bila je na svega par koraka od mene , kad zastalde u trenu kad se začuo kukurik petla . Sat je počeo ponovo da kuca i videh da je jedan čas i pet minuta . Glas petla se ponovo začu , snažan , prodoran , gromoglasan , odnekud iz blizine . Ona je osluškivala gledajući kroz prozor . Kad se i treći put pevac oglasio , začu se brujanje crkvenog zvona i prikaze nestade . Nikakve crkve nije bilo u blizini , ali je tridesetak godina kasnije u blizini kuće gde smo mi proveli tu noć sazidana pravoslavna crkva posvećena Bogorodici . Ja sam sedela i dalje u postelji , gledala kako se pomera pokrivač na Aninim ramenima i shvatila sam da ona diše , da nije umrla . U taj mah čula sam korake kroz hol , spore oprezne i teške korake Aninog oca koji je ušao u sobu . Seo je pored mene . Ana se pomerila i okrenula u postelji . On je ustao i pokrio je . Ponovo je u sobi bilo toplo .
– Probudio me petao – rekao mi je tiho – ima isti glas ko onaj kokot komšije Mila što ga je s prvim snegom odnela lisica .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 115