Do nje ga do pi re sa mo kre šta vi smeh .
„ Kao što ga sa da vi diš va zda je ta ko ne bog iz gle dao i u istim trulja ma ho dao – ni ti je sta rio , ni ti nemo ćao “, od zva nja ka me ni tim kori tom re ke sada već nekako žen ski glas i gu bi se u ma gli , u tamim visini , pod zemlju , u kanjonu , pod kamen , niz reku .
„ Ku da ćeš , vra ti se . Da te vi dim , pro klet ni ce “, ne moć no do zi va , pro kli nje .
„ Uvek je sa zmi ja ma u ne dri ma “, ša pu ću bu kve , či ni mu se ; glas to ne da bi se po tom po vra tio i leb deo nad njim , po put gro ho ta .
Ku će iza starčevih leđa po put de re gli ja plo ve , uda lju ju se , po sta ju sve ma nja i ne ja sni je , ko še vi se ras pa da ju , ple ta re tru nu , cre po vi otpa da ju i lebde poput balvana da bi potom netragom to nuli u rečne virove , za so bom osta vlja ju ši šta vi trag , kao da se u ba kra ču ga si ugarak . Sta rac se ne okre će , la ga no ho da , kao da kli za niz ši rok blat nja vi drum , či ni mu se da sa ko za ma dru gu je i raz go va ra , da ga bes po govor no slu ša ju i po vi nu ju se nje go vim za po ve di ma .
Kra jo lik ne sta je , ras pli nju je se , ble de i zvu ci ; umor ga sa vla da va ; vi še ni star ca ni ti nje go vo sta do ne vi di , sa mo be li na mu je pred oči ma . Od ne kud do pi re ši šta nje , pro dor no i je zo vi to . Pri se ća se ne kih tvrdnji : sa zmi ja ma raz go va ra .
Tlo pod nji me pre tva ra se u glib , bu ka gi je su pre te ške – ose ća da la ga no to ne u ka l .
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 111