Živojin Ivković JEROG
Sa pla ni ne , niz zlatonosnu re čicu kamenog korita i kri stal nih voda a nepristupačnih i strmih obala , lenjo se vu ku gu ste i tamne magle upijajući zvuke rečnih bukova i dalje valjaju poput sivog testa preko seoskih kuća ra štr ka nih po pa di ni na do mak gro mad ne kli su re , ostavljajući za sobom tragove , pramenove poput dugih svilenih lelujavih griva čopora divljih konja uhvaćenih nekom čarolijom i skamenjenih u trku . Kada magla na padini Treskavice prekrije i poslednju kuću u selu , nastavlja dalje razlivajući se po peščanom sprudu na mestu na kome se , sada već umorna i mirna , ona bukovita rečica ulivu u ve li ki i moćni Dunav .
Za maglom se kroz stoletne hrastove i bukove šume ka selu spušta mrak ma da tek je pro šlo podne . Po vi še sela , iz prav ca dalekih liti ca i vra to lom nih gu du ra ko je nat kri lju ju bes put nu i neprohodnu šu mu , s vr hova udaljenih pla ni na do kojih ni pogledom ne može da se dopre , tut nji . Sto ji i stre pi . Stra hu je od na do la ze ćeg ne vre me na . Ne zna ni otkad ni ka ko ali tu je .
Ose ća go li ca nje u gru di ma , dah mu stre mi ne be si ma . Ni je to bol , ma da ni je ni pri ja tan ose ćaj . Nešto ga pri ti ska i ve zu je za tlo ; zna da ne ma ni kog una o ko lo – za se lak je pra zan , i ku će su pra zne , sta novni ci su u zbe gu . Ka ko i za što – ne zna ni ti se bi po sta vlja to pi ta nje ; mo ra da je strah u nji ma ogro man , ipak , nji hov iz gon mu se či ni posve pri ro dan , nadaju se izbavljenju . Čud no mu je što i on nije sa nji ma . On da se za ču đu ju će opi re svo joj si gur no sti . Ne , ni šta tu ni je nor mal no , bu ni se i jo gu ni . Že li da se po kre ne , ali ne mo že , te ške su mu no ge . Gle da u njih i za ču đen je : ot kud mu to li ke buka gi je o gle žnje vi ma , ko ih je sve zao – i za što ?
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 109