„ Pa hvala vam gospođo “, rekoh i kretoh uz stepenice , osećajući sve vreme ubod njenog pogleda između mojih plećki .
Konačno sam bio u sobi . Odložio sam stvari u orman i pisaći sto . Smrkavalo se i upalih stonu lampu , otvorih konzervu piva i uzeh beležnicu koja je pripadala nestalom svešteniku Pistorijusu . Prvo sam je na brzinu prelistao i videh da se na nekim stranicama nalaze ilustracije , sasvim obične stvari , Ne znam razlog zašto ih je crtao jer bili su to automobili , tramvaji , soliteri , avioni ... A onda se vratih na početnu stranu i počeh sa čitanjem .
28 . jun 1789 . godine
Grešio sam , znam . Ne priliči greh ni običnim ljudima a posebno ne nama koji smo se zaveštali na čednost i celibat . Uvek posle sagrešenja kajao bih se zbog toga što me je nadvladao greh putenog zadovoljstva , požude i zaricao se , nikada više ... A tog dana , 28 . juna , bio sam odlučan da zaista prekinem sa tim . Usrdno sam se molio Gospodu da mi podari snage da se uzdržim i da me kazni za moje dosadašnje grehe , pa bilo kakva to kazna bila , podneću sve stoički . Bio sam spreman da pihvatim svaku pokoru .
Kada sam ustao iz klečećeg položaja , pred raspećem načeg Gospoda Isusa Hrista pogledah u njegovo bronzano lice i začudih se . Niz lice su mu curile kapi , pravo iz ugla očiju . Plakao je . Osetio sam kako mi srce tuče , kao da će razvaliti grudni koš . Zavrtelo mi se u glavi a odozgo , iz zvonika se pojavi zrak svetlosti . Zrak sunca koji nikako odatle ne bi mogao pasti pravo pred moja stopala . Dobio sam znak i zahvalih se Gospodu svim srcem , i ohrabren pođoh napolje gurnuvši teška drvena vrata katedrale , spreman za sva iskušenja .
Ali nisam ih očekivao već na samom izlasku ... ovo napolju više nije bio moj grad . Ovo je neko sasvim drugo mesto ! Ili ipak ne ? Neke od kuća bile su mi poznate , kao i brda iza grada . Šta se to dešava ?
Ulice su bile prepune ljudi čudno odevenih , jurile su metalne kočije bez konja , previše buke , žurbe , ljudi govore u neke kutije koje drže pokraj glave . Buka sa ulica , buka sa neba . Zaplakao sam a niko od prolaznika ne obrati pažnju na moje suze ...
27 . maj 2008 . godine
Datum je drugi a za mene je to onaj isti dan , iako je proteklo više od dvesta godina kako sam odškrinuo vrata katedrale . Prosto je neverovatno šta mi se dogodilo . A sve se desilo u trenu ...
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 10