Kao što rekoh, osvešćivanje je komplikovan i dugotrajan proces;
pogotovo kada je, za mnoge, opasnost o kojoj govorim bila vrlo
apstraktan pojam, ništa što nam direktno visi nad glavom. Ono
što oni nisu shvatali je da je frustracija tog masovnog nabijanja
četvrtastih klinova u okrugle rupe sa nama već neko vreme, da
je počela da upravlja našim životima, i da nas menja. Na žalost
– ne na bolje.
Broj u uglu drugog ekrana, koji označava broj gledalaca koji
preuzimaju Veronikin blog, konstantno raste i trenutno je na
49991, što je, imajući u vidu more konkurentskih blogova sa
različitim informativnim i zabavnim sadržajima, više nego dobro. Čim dostigne 50000, automatski će ga preuzeti Piazza del
Popolo bilbord, da bi se, potom, pojavio na novom bilbordu u
državi na svakih 5000 novih uključenja. Zadovoljna što sam
prihvatila poziv i što je Veronika, kao i obično, bila brža od konkurencije, ponovo bacim diskretan pogled na ekran u kome vidim sebe. Za ženu mojih godina, izgledam dobro. Moć daje
posebnu auru.
Vreme je da pređem na odgovor na Veronikino pitanje:
„Početkom prošlog veka nauka i tehnologija bile su na takvom stepenu razvoja da je bilo sasvim logično očekivati da
ćemo njegov kraj dočekati uz, recimo, redovne komercijalne
letove u svemir i poneku svemirsku bazu, da ćemo biti sposobni
da lečimo bolesti protiv kojih smo vekovima bili nemoćni, da
ćemo znati kako da se nosimo sa razornim aspektima prirode,
rešiti pitanja dostupnosti resursa i prenaseljenosti. I da ćemo,
možda, konačno odustati od ratova kao rešenja za probleme ili
apetite nekih država, ili naroda, ili grupa ljudi – na račun nekih
drugih. Ali znate i sami da se to nije desilo. Krajem XXI veka,
stvari su na planu razvoja nauke i tehnologije, uz neke minorne
izuzetke, bile maltene iste kao na njegovom početku. Neka važna
istraživanja su prekinuta, projekti odloženi, planovi zaboravArgus Books Online Magazine # 15
8