da reši prvi zadatak, i oslobodi poslednju zatočenu žrtvu, Klaris
će naći svoj mir. Odnosno, doći će do njenog preobražaja na
unutrašnjem, psihološkom planu. Pri tom, čak i tokom osvajanja sopstvene stabilnosti (mira), Klaris ostavlja utisak zrele, samosvesne, hrabre žene.
Izuzetno psihički jake žene pojavljuju se i u trilerima koji
koketiraju sa hororom. U filmu „Poljubi devojke“, glavna junakinja je kidnapovana žrtva koja uspeva da pobegne od serijskog
ubice i, za kratko vreme, potisne ružno iskustvo i aktivno učestvuje u istrazi. Takva heroina, po pravilu, ne vrišti, ne plače, ne
paniči, i sposobna je da prevaziđe kako iracionalne, tako i racionalne strahove.
Ostvarenja iz horor kategorije „rape and revenge“ (silovanje
i osveta) nastala početkom sedamdesetih, predstavila su specifičnu junakinju: žrtvu silovanja, koja se, nakon oporavka i transformacije iz žrtve u progonitelja, sveti silovateljima na podjednako brutalan ili čak brutalniji način. Ovde je, za razliku od Lori
i Ripli, akterka drame ciljana meta upravo zbog svog pola, odnosno ženskosti, i surova „inicijacija“ preobražava je u borca za
povraćaj sopstvenog integriteta jer, u falusocentričnom poretku
kakav je opisan na početku „rape and revenge“ filmova, u kome
je žena objekat, jedino logično i katarzično rešenje jeste da žena
– nekim čudom preživevši i prevazišavši posttraumtski stres –
dokaže da ume da bude podjednako okrutna kao muškarac.
Gnevni kritičari osvrnuli su se na problem moralnosti motiva
osvete, smatrajući da na zločin ne treba uzvratiti zločinom, ali
su slešeri iz serijala „I Spit On Your Grave“ („Pljujem ti na grob“)
bili revolucionarni barem po dva pitanja: definitivno su poljuljali ustaljen model nejake žene i uticali na, do tada česte, zamene
teza po kojima je žrtva silovanja krivac zbog nasilja nad njom.
Industrija kompjuterskih igrica doprinela je da žena ne postane samo ravnopravan učesnik, već i glavni protagonista u
Argus Books Online Magazine # 15
72