Koliko smo samo plastičnog cveća skupljali s dela bine gde
ste se vi klanjali, o Melanija Mela Melani – ustao je, došao do
nje i pomirisao joj kosu skupljenu u punđu. – Ipak, vremena se
menjaju.
Ne razumem.
Dve prestupne godine otperjale su ko bačeni jastuk, od kako
ste akterka isključivo sporednih uloga. Čak i to je dobro funkcionisalo neko vreme, ali danas... Mislim da moć ustanove ne
prevazilazi opstanak svih. Žao mi je.
Direktore! – otpuštala je suze takođe u nizu pet bržih padova,
jedan sporiji. Ta, šesta suza bila je veličine kocke leda. – Ja volim
ovaj pos’o. Balet je moja jedina svrha. Ukoliko negde grešim
spremna sam da priznam. Recite mi kako, šta i odmah ću ispraviti sve.
Vidite, Melanija Mela Melani, teško će Vam pasti ova kritika,
ali Vi, sada već bivša balerino ovoga teatra, igrate kao... kao...
– uzeo je maramicu i obrisao nos.
Recite – suze su joj ubrzale pad, veličinu i gustinu.
Svo ovo vreme plesali ste tek... tek kao... Kao ljudsko biće!
Neeee! – u očaju je pokušala da odšrafi glavu. – Kako možete? To je najveća uvreda koju ...
Smirite se. Ne ljutite se, Melanija Mela Melani. Nijedna androitkinja ovog doba ne želi to da čuje, al’ je fakat! Vaši pokreti
su kao kod neke žive devojke. Ne bilo koje, naravno! Igrate kao
žena koja je dakako završila baletsku školu i to sa najboljim ocenama. Pritom je bila i prvakinja nacionalnog teatra. Otprilike
nivo Isidore Dankan i Maje Plesickaje.
Neee.
Ali to – rastužio se i sam – više nije dovoljno, Melanija Mela
Melani.
Današnja publika želi nešto novo. Prkos gravitaciji. Povremeni let nad scenom sa idealnim vokalom i udovima koji se
Argus Books Online Magazine # 15
63