– Ali... gde je jedan?
– Dobro pitanje – rekla je Lejla, i zaspala na mom ramenu.
Kao da se umorila od naših razgovora.
Stvari su se, pak, brzo razvijale. Naš rad, moj i Lejlin, konačno je dao rezultate, i zametak novog individualnog aspekta
se začeo u Lejlinoj utrobi. U početku neprimetno, tiho, pre nego
što je stomak počeo da joj se zaokrugljuje svake sedmice sve više
i više. Proces sam pratio sa strahopoštovanjem, tako da sam čak
i na svoju nesreću zaboravio: tako se Sto i jedan obnavljaju vekovima, čudo bogova i prirode!
Ali gde onda fali jedan, dodao je tihi glas u mojoj glavi. Takve strane misli, od Lejle usađene, nisu mi davale mira. Odlučio
sam da stvari isteram na čistac. Na svu sreću, s Lejlom sam se
još uvek mogao tajno sastajati.
– Totem je jedan! – rekao sam pobedonosno.
– Misliš? – upitala je.
– Totem je... – počeo sam, tragajući za pravom reči. Hteo
sam da pokažem kako se i ja znam koristiti tim njenim varvarskim, mutantskim jezikom. – Sim... samost... Simult!
– Misliš simbol? – upitala je uz osmeh.
– Simbol, da! Totem je jedan, on je sa nama sto i jedan!
– Možda i jeste – klimnula je glavom Lejla. – Ali šta ako je
jedan osoba? Ako je nas sto ovde, a jedan se krije?
Na tako uvrnute misli nisam imao dobar odgovor.
– Da li bi ti, Zero, kad bi mogao, naučio ženski posao? Da
popravljaš generatore? – pitala me je Lejla posle toga. Odlučio
sam da joj na tako ponižavajuća pitanja ne odgovaram.
Mog vremena je, uostalom, bilo sve manje i manje. Dan
kada će se Lejlin i moj plod predstaviti zajednici, znao sam,
biće dan kada ja prestajem da postojim, barem u fizičkom smislu. Ja ću svoje sveto ime predati onom koji dolazi na moje
mesto, ali posle toga je sudbina ovog aspekta završena. Pitanje
Argus Books Online Magazine # 15
56