nas sve izdržava. Videlo se da mu prija što ima tako tipičnu i
visoko cenjenu ulogu u društvu. Iako to zvuči kao idealna sudbina jedne žene, nakon par godina počela sam da se osećam kao
modni dodatak idealnog braka. Izdržala sam u toj fazi taman
toliko da mi obe kćerke malo poodrastu i počnu da ispoljavaju
istu, nasleđenu moć transformacije. Od tada pa nadalje, bilo je
sve teže pratiti njihov razvoj i broj ne promene. Znam da ću ih
izgubiti, kao i one mene, ali to je breme koje ženski potomci
moje porodice nose vekovima. Ja sam bila prva koja je počela
zaista kasno, tek u predpubertetu. Ostale su počinjale veoma
rano, zato je naša loza tako dugo i trajala, naročito u vremenima
koja su bila posebno nenaklonjena ženama.
Dalje transformacije su se nizale jedna za drugom, ali neizbežno telesno starenje je počelo da ih ugrožava. Problem sa starenjem je što smanjuje izbor transformacija. Ne možete više da
budete bilo šta i bilo ko. Čak ni ovakvi kao ja ne mogu da prikriju godine. Ni najbolje plastične operacije, ni najbolji hirurg
ili dermatolog, ne mogu da prikriju zrelost u pogledu, nedostatak svežine tena i sjaja u očima. Ni transformacije to ne mogu.
Bila sam plastična lutka koja odbija da ostari, redovni pacijent estetske hirurgije. Bila sam postarija, držeća dama u najboljim godinama, sa sve naočarima za čitanje. Bila sam kuguarka,
otmena i načitana, skupoceno odevena, lukava i prepredena
zavodnica. Starost me sustizala sužavajući mi opcije sve brže i
brže. Konačno, opcija je ostalo svega nekoliko i sve su ionako
bile međusobno toliko slične da nije bilo svrhe truditi se. U tom
trenutku, već mi je svejedno, svesna sam da sam kao i sve moje
pretkinje ceo život jurila duha.
A da se vratimo na početak naše priče, na pitanje šta je zajedničko svim ljudima? Svi ljudi žele da budu voljeni. Na svaki
način, na sve načine, pa i pogrešne. Ubice ubijaju zato da budu
primećeni i da se izdvoje iz proseka, zato da ih javnost, odnosno
Argus Books Online Magazine # 15
34