Počela sam kao skromna, ćutljiva učenica, zatim nekoliko
godina kasnije, studentkinja, povučena, introvertna, ali pametna
i načitana, zanimljiva kad je upoznate. Problem je bio u tome
što niko nije poželeo da me upozna. Niko zaista ne voli introvertne ljude, oni su previše zahtevni, treba ih juriti, izvlačiti iz
školjke, treba biti uporan sa njima, i imati beskrajno samopouzdanje i upornost. A čak i ako neko baš toliko zapne da mu to
naposletku uspe, to je neko ko zapravo voli izazove i kome ćete
tako otvoreni i raspoloživi, dosaditi, pa će odmah da krene u
potragu za novim izazovom. Ljudi introvertnost doživljavaju
kao ličnu uvredu. Oni vam ne veruju da je to vaša priroda, oni
misle da imate nešto lično protiv njih, jer, u osnovi, svaki čovek
je egocentričan i misli da se sve vrti oko njega. Teško je biti sam
u ovom svetu. I tako sam prvi put promenila lični opis, spolja i
iznutra.
Postala sam ono što gledate na koricama magazina, muških
i ženskih. To je nešto što sam uvek smatrala naročito smešnim.
Svetom vladaju muškarci, ali na svim koricama magazina, na
reklamnim bilbordima, na posterima, na televiziji, po internetu,
svuda su žene. Retko ćete videti muški lik, pogotovo u časopisima namenjenim ženama. To može da vam navede na pogrešnu
misao da žene vladaju svetom, ali u stvari to samo znači da su
žene ukras. Muškarci nisu ukras, oni imaju suštinu, i ne moraju
da imaju atraktivnu fasadu, ako to ne žele. Žene su ukrasi. Poučena tim saznanjem, povukla sam se u svoj dom, i poradila na
tome da postanem ukras. Kad imate telo i lice od gline i bezbojnu kosu, uz urođeni dar da se u potpunosti transformišete
bez ičije pomoći, to je lako. Pošto me iz mišje faze niko nije
upoznao, jer se niko nije potrudio da me upozna, novi identitet
je bilo lako nabaviti. Nikom ne nedostajem onakva kakva sam
bila pre. Vajam noge da budu duže i vretenaste, grudi razvlačim
dok ne budu groteskno nabrekle, struk sužavam, pozadinu obliArgus Books Online Magazine # 15
31