„Da, baš kao što si rekla“, kaže ona zamišljeno „Prosledila
sam je dalje, a mišljenja će stići direktno tebi, na taj neregistrovani komunikator. Ti preuzmi dalje. Šta posle toga?“
„Počela sam da radim na programu“, kažem ja, uspravljajući
stolicu, da i svoju glavu prepustim tretmanu. Moja estetičarka
počinje sa masažom, od čega moje šarene grudi – trenutno podsećaju na finu firentinsku svilu sa delikatnim uzorkom – poskakuju u ogledalu. To o čemu razgovaramo je tajna, ali Julija i ja
ne brinemo za to što naše estetičarke mogu da čuju naš razgovor.
Pričamo na latinskom koji smo, kao i druge poslušne žene imućnih muževa, naučile na jednom od onih skupih kurseva smišljenih sa ciljem da dokonim damama daju osećaj da nešto rade.
Latinski je, inače, vrlo popularan ovih dana u Rimu, kao i sve
što ima veze sa XV i XVI vekom, od odeće i frizura, do intriga
dovedenih na nivo umetnosti i, ako ne otrova, a ono droge –
najčešće nikotinskog praha ili tableta – u našem impresivnom
prstenju. Moda kao moda; ova je bila inspirisana samim postojanjem gradova-država na tlu gde su, nekada, cvetale u sjaju
renesanse. U modi je ponovo i Bog, a gde on može da bude tako
lepo pozicioniran u svakom smislu reči kao u njegovoj najreprezentativnijoj ispostavi na zemlji? Vatikan, nakon što je izvesno vreme služio isključivo kao muzej, ponovo ima svoju originalnu funkciju i ljudi sve više dolaze, čak i iz drugih država. I
mada ovih dana ne dolaze da kupe oprost od grehova, mnogi
ispovest u Crkvi Svetog Petra ipak smatraju prečicom do Božije
milosti. Ne znam da li su oni zadovoljni, ali rimska kasa sigurno
jeste. Bog je uvek bio skupa roba, šta god bila valuta kojom se
ta milost plaća.
Ponekad imam jak utisak da živim na sceni. Oblačimo se
kao žene u renesansi – mada grudi većina nas često izlaže u potpunosti i, umesto tetovaža koje su dugo bile obavezni modni
detalj u nekim prethodnim godinama ovog veka, oslikavamo
Argus Books Online Magazine # 15
19