decenijama bacali samo mrvice sa muške trpeze moći – nego
za svet uređen po meri žene, svet u kome možemo da, radeći
ono što želimo da radimo uz pomoć onoga što nam je priroda
dala, budemo – što je jedan od onih aspekata koncepta Prirodnog stanja koji apsolutno podržavam – srećne! Svi prethodni
svetovi vrteli su se oko muškaraca – njihovih želja, njihovih
apetita, njihovih ambicija. Bilo je vreme za novi, koji će vrteti
oko nas. Uostalom – mi smo uvek bile većina!
Rim, 5. mart, 2074.
„Pročitala sam“, kaže moja prijateljica Julija dok joj estetičarka upliće kosu u komplikovane pletenice koje će, potom,
složiti u još komplikovaniji aranžman na Julijinoj glavi.
„I? Šta misliš?“ pitam sa susedne stolice, gde moja estetičarka
upravo završava sa oslikavanjem mojih grudi. Moj muž očekuje
da na večerašnjem balu ’od mojih sisa svim majmunima ide voda
na usta’, i to je glavni razlog što se nedavno isprsio za tzv. ’ženevske umetke’, koji su užasno skupi i dozvoljavaju mojim novim
grudima – prilično malim ali savršenog oblika, što je ovih dana
trend – da osećaju sve što su mogle i stare.
Julija uzdahne. Knjigu sam joj, nakon što sam konačno uspela da je lociram među ’kontroverznim materijalima’, poslala
direktno iz Rimske biblioteke. Dobila sam je na već uhodani
način: bibliotekar meni pogled na najnoviju lozinku za pristup
kontroverznim materijalima – što je, otprilike, sve ono što one
radoznalije među nama može da navede na razmišljanje – ja
njemu pogled na ono ispod mojih sukanja dok sedim i pretražujem katalog. Znamo za pravi ugao, tako da kamere ne mogu
da registruju ni moj ni njegov pogled. Ako bi neko doveo u pitanje moralnost mojih metoda, rekla bih mu da sam, ako su žene
kroz istoriju bile spremne da žrtvuju i život za svoju borbu – ja
spremna da žrtvujem malo morala.
Argus Books Online Magazine # 15
17