bi ga, obično, samo vratili nazad; nikome nisu trebali novi zatvorenici, niti drama njihovog naknadnog izručivanja. Ali i dalje je bilo infiltracija, uz pomoć ilegalne prodaje već ugrađenih
border-čipova. Zato je, nakon izvesnog vremena, većina zemalja počela da zahteva i unapred odobrene viza-čipove, koji su,
da bi bili izdati i ugrađeni, zahtevali dugotrajnu i vrlo temeljnu
proceduru.
Takva politika dovela je, naravno, do ote žane trgovine što je,
sledstveno, rezultiralo celim nizom problema. Onda su regioni
– u nekim slučajevima federalne jedinice, ili pokrajine – koji su
vrlo često imali različite ili, čak, suprotstavljene interese, počeli
da optužuju jedni druge za sve što im nije bilo po volji, bilo to
nešto novije prirode, kao što je sve što je imalo veze sa imigrantima, ili nekakav stari i nikada do kraja razrešen međusobni
problem, koji su centralne vlasti, dok su bile jake, obično držale
pod kontrolom. No da ne dužim: u daljem zatvaranju i ograđivanju Evropa je završila kao skup gradova-država, maltene nalik onima iz srednjeg veka, mada neuporedivo bolje utvrđenih.
Milansko vojvodstvo, Toskanska kneževina, Hamburg, Bazel,
Katalonija, Normandija, Vels, Džersi, Korzika i da ne nabrajam
– sve su to, sve do sredine XXI veka, bili delovi mnogo većih
država. No to je već nešto što je manje-više poznato. Pretpostavljam da nikoga ne treba podsećati na nedavni referendum o
ujedinjenju i na to da je naša sopstvena država, Južna Italija, do
nedavno bila dve države, kao što nikoga ne treba podsećati na
to šta je sve bilo potrebno da se iz Rima pređe na teritoriju Kalabrije, i obrnuto.“
„I to je ono – mislim na nastanak gradova-država – što je,
za nas, žene, promenilo stvari, istorijski trenutak u kome smo,
da tako kažem, izbrisane iz političkog života?“
Klimnem glavom i uzmem nekoliko gutljaja vode sa najvećim mogućim procentom kofeina. Noćni blogovi su popularniji
Argus Books Online Magazine # 15
11