Prvo je susrećemo obučenu kao dečaka i Vilhelm joj se i obraća
kao dečaku, na šta njen otac kaže da je Saša devojčica. Ponovni
kadar deteta u muškoj odeći nakon tog obaveštenja, deluje kao
udarac mokrom čarapom – Saša bi mogla da bude oba. Kad je
Vilhelm nalazi u šumi zaspalu i obučenu u haljinu, nekako se
nameće pomisao, da šta god Saša obuče, to je travestija. Nejasno
je da li na njoj odeća skriva ili ističe pol, da li ga određuje ili poništava. U filmu ne postoji oštra suprotnost između glavnog
pozitivnog i glavnog negativnog ženskog lika. Obe te žene u
ovom slučaju, a to su žena-lovac, Anđelika, i zla kraljica, su samostalne i dominantne. Ovde ne postoji ženski lik koji pevajući
radi kućne poslove (to je rezervisano za Vila i Džejkoba) ili čeka
onog „pravog“. Kraljica, doduše, čeka, ali zato da bi joj taj „pravi“
pomogao da dovrši čaroliju. Ona bez trunke emocija zatim odbacuje lovca i obraća se Vilhelmu sa.: „Dođi, moj novi prinče.“
To je daleko od patrijarhalne monogamije i daleko od ženstvenosti kako je ona shvaćena u patrijarhalnoj kulturi. Kraljica ubija
muškarce, tj. naoružane muškarce. Ženski likovi nisu podređeni
muškim likovima jer je zamagljena razlika između polova. Likovi i ne postoje kao potpuno muški i potpuno ženski. Jedini
potpuno heteronormativni likovi, i jedini koji iz šume ne izvlače
živu glavu, su vojnici.
Argus Books Online Magazine # 15
110