4
Ромео: Је ли ово сан или јава?
(Јулија се појављује на прозору)
Јулија: Ромео, ако си искрен идем с тобом на крај света. Бићу твоја само реци кад и где.
Дадиља: Госпођице, хеј!
Јулија: Долазим.
(Ромео полази. Јулија се враћа прозору)
Јулија (тихо):Ромео, Ромео не могу гласно да те позовем.
Ромео: То моја драга шапуће моје име. Како је леп говор заљубљених.
Јулија: Ромео!
Ромео: Мила моја!
Јулија: Када сутра?
Ромео: У девет.
Јулија: Нећу каснити, чекање је као двадесет година. Зашто ли те позвах?
Ромео: Чекаћу док се не сетиш.
Јулија: Колико год да стојиш нећу се сетити. Драго ми је да будем са тобом.
Ромео: Ја ћу и даље да стојим да се ти не сетиш. Можеш ли да изађеш вечерас са мном?
Јулија: Где да идемо? Ближи се јутро. Приметиће да ме нема, а онда тешко мени, пребиће ме као мачку. Хтела бих да одеш али не даље но птић који одскакуће.