Digital publication | Page 18

Кад сам била мала,

учила ме мама –

за сваку услугу

треба рећи хвала.

Ако неком треба

у нечем` помоћи,

застани, успори,

немој само проћи.

Кад у школу пођох,

видех није тако,

ал` ја своје знање

нећу мењат лако.

Покушах на неке

да утичем ја,

ал` због свега тога

остала сам сама.

Верујем што каже

пословица стара –

„Лепа реч и осмех

сва врата отвара.“

Али сви су љути,

нервозни и бесни,

ходници, улице,

пролази им тесни.

Нико ником неће

ништа да прећути,

и не само речи,

погледи им љути.

Па се сада питам

докле ће то тако,

зар насмејан бити

баш је тешко јако?

Мислим да би много

ми срећнији били

сву мржњу и завист

кад би одбацили!

Схватили би тада

да разлике наше

могу да нас споје,

а не да нас плаше.

Јована Матијевић, I2

чујте вршњаци

18