МОЈА ПОРУКА ВРШЊАЦИМА
Шта је то живот? Живот је оно заједничко за сва бића. За све што се рађа, дише и умире. Само, нажалост за неке је бајка, а за неке исувише суров.
Како год, сви ми живимо и боримо се за опстанак. Зато бих послала поруку свим вршњацима: Чувајмо нашу околину!
Наше улице су пуне смећа, зидови зграда ишарани, реке пуне пластичних кеса и флаша. На тај начин ми уништавамо нашу животну околину, угрожавамо наше здравље и будућност. Јер кроз пар година, бићемо без воде, а шуме без дрвећа. Зато, моји драги вршњаци, не загађујмо околину, бринимо се за екологију и чувајмо је. Јер она нам пуно даје и толико можемо да учинимо и ми за њу.
Такође, моја порука вршњацима била би да људе не треба делити према раси, вери. Не треба их избегавати због болести, хендикепа, изгледа... Није битно да ли је неко богат или сиромашан, јер новцем се не купује срећа. И материјалне ствари немају никакву вредност наспрем правог и безбрижног осмеха на људским лицима. Не треба бити превише горд и похлепан, јер у суштини ми имамо све, почевши од компјутера, мобилних телефона, телевизора, бицикала, док нека деца можда гладују или немају за лекове. Треба им увек помоћи, јер наше мало њима би значило много.
Порука мојим вршњацима је и та да не треба улазити у сукобе и бити учесник у насиљу. Шта ће једном младом човеку свађа, туча, вређање? Зар није лакше када се сви дружимо и поштујемо без обзира на разлике?
Постоје људи који брзо одустају, који се тешко суочавају са стварношћу и од тога беже. Одају се неким пороцима, алкохолу, цигаретама... Али то не решава проблем, са проблемом се треба суочити, изборити и никад не треба одустати. Нека неостварена жеља ће се можда сутра остварити, ако данас нисмо успели, сутра ћемо успети. Данашњу лошу оцену сутра ћемо поправити. Ако је отишао неко нама драг, доћи ће неко нови још лепши и бољи. Неко болестан ће уз борбу и лечење оздравити.
Ово је порука да би требало да будемо оптимисти, борити се за оно што желимо и за боље сутра. Моја порука вршњацима би била и – сви смо ми исти и треба да се дружимо, помажемо и поштујемо. Свима нама треба бити циљ измамити осмех и ономе ко тренутно не налази разлог да се смеје. Јер само наше знање, љубав и доброта могу свет и будућност направити бољим. А свет и будућност нама остају!
Марина Спасић, I2
15