Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 98

Суштина поетике | часопис за књижевност Савремена белоруска проза ЦВЕТАО ЈЕ БЕЛИ ЈОРГОВАН | ВИКТОР СУПРУНЧУК Жена je повела децу у село. Вацлав их је посадио рано на воз и весео и радостан је провео цео дан у предосећају слободне вечери, када га, најзад, нико неће спречити да се занима чиме жели. Све му је ишло од руке на послу. Шеф га је похвалио за добро сређене документе и обећао повећати додатну зараду за тромесечје. И, од свега важније, Аљина, коју није видео већ више од месец дана, пристала је да се нађу. Њен муж, Васиљ Игнатович, начелник одељења за рекламе, дебелог лица, са пивским стомаком, ћелав као колена, пре два дана је отпутовао на службени пут у Москву. То је Вацлав знао, јер су њихови кабинети били на истом спрату. И подређени Игнатовичу су славили његов одлазак, испричавши свима о том догађају. Вацлав је изашао из зграде компаније, где је радио више од двадесет година, исправио се и пуним плућима удахнуо мирис белог јоргована, који је, висок и са танким, тешким гранама стајао на улазу, као огроман букет. Поред њега је желео да се задржи, посматра и посматра, да осети замирање срца од те лепоте. Исти јоргован је растао и поред Вацлавове куће. И поред своје канцеларије и поред куће засадио је такво дрво, чије калеме је донео из родног села. Веома му се свиђао његов необични благи мирис. Вацлав је полако крочио на улицу, погледајући на жене које је сусретао, које су у раскошности топлог раног пролећа биле обучене лако, скоро летње. Код неких баш младих примамљиво су се белели, по последњој моди, непокривени голи стомаци и приморавали срце да удара још јаче. На кестенима су се узнеле свеће белог цв