Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 92

Суштина поетике | часопис за књижевност И Тамо где су ловишта али нема смрти, и тамо где су вапаји али нема плача, само песник под травом ко ураган врти, земљу и семе, што је погача А погачом храни претучене птице, што у кљуну носе његово му лице. . Мирјана Бекчић | ТИШИНА (1971) Усели се тишина између нас као оловни војник у свој вечити рат – без крви побеђује једну реч, осмех и безвремени загрљај. Лаже да уздах не познаје, лаже да не слути на невољу, док отима мир у грудима и заводи реке узводно да теку стрмим кањоном ка мојим очима. Усели се тишина између нас и слади се неделима – чија је реч некад била гласнија, чија је жеђ за отровом била највећа. Од олова нову армију лије да љубав никад не победи. 92