Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 91

Суштина поетике | часопис за књижевност Кристина Јанковић | ПУСТИ ЖИВОТЕ (1974) Пусти животе, пусти нек иду све те риме У непознато некуд, губећи путању у бескрају Ја певам тихо, тихо, да нико не разуме Бескрвну песму што стреми ка очају. Пусти ми осмех, нек потоне у морске дубине Ја сетом храним дине непрегледне У мени нема ничег сем прашине Што гргољи место воде зажуборене. Пусти љубав, попусти конопац што стеже и боли Дај ми наду, ко ваздух, ако ме желиш, У зениту живота ме тражи и воли Буди само ту, oсмехом ми пој, душу завесели. Коста Косовац | ОЏАЧАР ГРЛА (1997) На крову оџачар са птицама се бије, огањ свих душа у кљуну му носе, ватришта се гасе а ветар се напије, четкица му служи само ради косе Са кровова таквих сви ћемо пасти, крошње ће бити сада наша глава, а тело са земљом у коров ће срасти, да оџачар у рудару одмара Ал ратник у BBBFgBFBBFoBԃBBBFcBFF (