Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 89

Суштина поетике | часопис за књижевност И по њему свуд латице беле, плаве Пољског цвећа Сањао сам га за тебе Када одем Оставићу иза себе Једну песму Од мириса и од боја Изаткану, да то буде песма твоја У свом срцу Носио сам је за тебе Душан Ђорђевић Нишки | СРБИЈО (1951) Будале су с очима слијепе, које виде а залуду виде; Требају им за просте потребе ка осталој исто животини... 2.365. Горски Вијенац, Његош Од чега си бременита, Тешка, рашчупана Србијо, земљо племенита, Од чега – изнутра и извана? Од чега си озвездала, Са ким занела, Кога у обнов родила, Коме пород дала? Од кога манастире браниш, Косовском равницом, као булке Кровове набрекле од крста, Кога Србијо, мајко, тамо храниш, Имаш ли савијена три прста? 89