Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност - Page 83

Суштина поетике | часопис за књижевност На дну посрнућа сетих се и пада И окренух назад на супротну страну Страну на којој се због истине страда А благодат сваку зацељује рану. Од јутра до мрака вртим се у круг Подижем се умом а телом злопатим Нит се жалим, нит се хвалим, раздужујем дуг Оно што задужих морам и да вратим. Грешио сам много, радио сам свашта Кад се сетим, савест пече ме и боли Ја сам онај грешник ком се више прашта И који због тога Бога више воли Драгослав Јефтић – Вајат 83